Te 1937. godine u Novom Sadu, tog petnaestog decembarskog dana, registrovan je prvi navijački klub na Balkanu. Registrovan je klub navijača fudbalskog kluba “Vojvodina”.
Vest o tom događaju prenela je ugledna novosadska novina “Zastava”:
“Preksinoć u prostorijama gostionice g. Save Dotlića u Miletićevoj ulici, održan je sastanak prijatelja i simpatizera FK “Vojvodina”. Sastanak je sazvan radi osnivanja jednog kluba, kome će biti cilj da pomaže FK “Vojvodinu” i to u ovim pravcima: materijalnim prilozima, kupovanjem rekvizita iz svoje gotovine, vršenje propagande za njene fudbalske priredbe, istupanjem u svim slučajevima kada to interesi Vojvodine zahtevaju, organizovanjem navijačkih vozova i izleta kada njihov klub gostuje na strani itd. Sredstva kluba biće članski prinosi, prihodi od raznih priredaba, dobrovoljni prilozi, pokloni i pomoći. Ovom sastanku je prisustvovalo oko 100 prijatelja “crvenih”, koji su uglavnom vodili akciju da se klub osnuje“
Isto petnaestog decembarskog dana, ali 2017. obeležen je taj jubilej u VIP salonu stadiona “Karađorđe”. Prigodni 80 rođendan poklonika “Stare dame” je okupio sve ljubitelje crveno-belih. “Krivac” za ovu proslavu je novoformirani Klub prijatelja FK “Vojvodine” koji će svojim delovanjem negovati tradiciju kluba, ali i razvijati ideju o navijanju za svoj klub.
Tim povodom, za Vojvođanske vesti, o idejama, ciljevima i budućnosti Kluba prijatelja FK Vojvodina pričali su članovi upravnog odbora kluba podpredsednik Boris Priselac i sekretar Bojan Vagić.
Koji su ciljevi Kluba prijatelja?
Boris Priselac, podpredsednik – “Kad si ti navijač ili poklonik nekog kluba ti želiš da svojom energijom doprineseš nečemu više za svoj klub, svojim vremenom, sredstvima da bi pomogao svoj klub. Dakle to nije samo grlo na tribini, to ti je ono kada dođeš kući i razmisliš šta bi mogao još više da uradiš. Da bi se bolje razumeli, neki nastavak organizovanog navijanja počinje 1989. godine, iako je i pre toga bilo navijanja ali ne organizovanog tipa. Te ’89. počinje prvo organizovanje i to se tada nazvalo Red Firm kasnije Firma, koja je ustrojila navijanje i uvela ga u jednu ozbiljniju priču. Svi mi koji dilazimo na tribinu imamo taj osećaj pripadnosti da uradiš nešto za svoj klub. Dakle od 1937. pa sve do danas, ne razlikuju se ni malo načela, za nas Novosađane koji se ne sramimo da budemo Novosađani, ta načela nikada nisu bila sporna. Ceo projekat koji zamišljamo je u stvari mnogo dublji. I on ne zahteva samo mobilizaciju nas koji smo na tribini. On zahteva uključivanje širih društvenih grupa kao što su grad, pokrajina, država, jer ovaj projekat ne možeš uraditi sam. “Bezbedno na tribini”, posmatrajući na primer Englesku, napravili su tako da porodice sada dolaze da uživaju u fudbalu, da uživaju u sportu. Nasilja će uvek biti, ali nasilje ne bi trebalo da se vezuje za fudbal. Nasilje se nalazi van fudbala. I to je ono što je problem jer se navijači “Vojvodine” prikazuju u medijima kao nešto što je loše.
Želimo da radimo više na tome da se vrate ljudi na stadion. Fudbal je definitivno u krizi. Sam kvalitet fudbala je pod velikim znakom pitanja. Jer kada neka ekipa uputi dva udarca na gol tokom cele utakmice, ti se pitaš čemu sve ovo. Ali verujem kada bi na tribinama bilo više publike koja podržava svoje klubove, da bi i sam kvalitet fudbala bio daleko bolji. Navijači bi pomogli svojom energijom da njihov klub nešto i uradi. E sad. To je težak put jer smo svedoci socijalnih problema u državi, ali opet ne smemo da razmišljamo da su fudbal i utakmice ti koji izazivaju negativno. Negativno nastaje na drugoj strani jer imamo sveprisutno nasilje, vršnjačko nasilje, porodično, koje se reflektuje svugde. Ako bi pričali da je navijač nekog kluba počinio nešto negativno i za to okrivili celu grupu, to bi bilo isto kao kada bi rekli da je taj neko išao u neku osnovnu školu i onda su svi iz te škole nasilnici i kriminalci. U našoj državi postoje zakoni, međutim ponekad se ti zakoni ne sprovode u delo. Kad bi se zakoni u svojoj osnovi sprovodili, verujem da bi u kompletnom društvu sve drugačije izgledalo. Isto tako i na stadionu, jer mi koji smo se okupili, došli smo da pričamo o fudbalu i o klubu tako da cilj nam je da vratimo poverenje u fudbal i poverenje u sve ono što je FK “Vojvodina” i na tome ćemo i raditi.” – zaključuje Priselac
Kako je došlo do ideje osnivanja Kluba prijatelja FK “Vojvodine”?
Bojan Vagić, sekretar – “Početkom ove godine, pričajući o tradiciji “Vojvodine” i organizovanog navijanja, došli smo do zaključka da se ove godine navršava 80 godina od prvog registrovanog kluba navijača na ovim prostorima. I došli smo na ideju da kroz registrovanje udruženja građana Kluba prijatelja FK “Vojvodine” nastavimo tradiciju, jer se zalažemo za iste ciljeve za koje su se zalagali i prvi osnivači pre 80 godina. Kao kruna ovogodišnjeg organizovanja, skupljanja članstva, širenja priče zašto je bitno imati ovakav klub, čiji su ciljevi širenje ideje o navijanju i podržavanje kluba kroz porodično navijanje, imamo današnju proslavu. Naši članovi mogu da budu svi ljubitelji FK “Vojvodine” bez obzira da li su članovi nekih navijačkih grupa ili ne. Naši ciljevi su razvijanje i širenje ideje o navijanju kod dece, porodičnih ljudi, obeležavanje jubileja, kao što je ovaj danas, kao i drugih značajnih godišnjica FK “Vojvodine”.”
Prisutan je problem sa predstavom šta je navijač u stvari…
Bojan Vagić – “Na današnju proslavu smo pozvali sve relevantne medije koji prate sport, a pojavilo se samo vas par. To pokazuje da većina medija u stvari želi da nastavi sa prikazivanjem slike koju su stvorili o navijačima kao nekim huliganima, izgrednicima, a da ovakvu neku priču koja je normalna neće da prikažu jer nije zanimljiva. To je greška medija jer ne žele da promene svoju priču, ne žele da promene svest građana da navijači, simpatizeri i posetioci fudbalske utakmice nisu huligani nego su to porodični ljudi koji su ponosni na svoj klub, svoj grad i žele da to pokažu drugima.”
Svečanost povodom ovog itekako značajnog jubileja je počela formalnim delom gde je podpredsednik Boris Priselac upoznavao prisutne sa istorijatom kao i ciljevima Kluba prijatelja FK “Vojvodine”. Nakon toga je Miroslav Bugarski, predsednik Kluba prijatelja, uručio zahvalnice istaknutijim zvanicama.
Neformalni deo proslave su začinile novosadske grupe “U prvim redovima” i “Zbogom Brus Li”. A da bi rođendan bio pravi, na samom kraju su poslužene i slavljeničke torte koje je lično predsednik Bugarski servirao prisutnima.
Tekst i foto: Vladimir Jovanović