Сан многих, дуг више од деценије, постао је стварност. Свечаним почетком рада Српске гимназије у Сегедину заокружен је образовни пут на српском језику од забавишта и основне школе до средњошколског образовања. Посебан значај овом подухвату даје чињеница да генерација која је 2018. године уписала први разред сада без прекида наставља школовање у првом разреду гимназије.
Отварање Српске гимназије у Сегедину један је од најзначајнијих тренутака за српско образовање у Мађарској у протеклој деценији. У Сегедину је сада први пут успостављен континуитет који омогућава да дете од забавишта, преко осмогодишње основне школе, настави и средњошколско образовање на српском језику.
Колико је дуг пут до овог дана био, најличније је описала др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ). Подсетила је да је још пре петнаестак, можда и двадесет година, са својом тетком Маријом Ластић, која је тада у Министарству просвете била задужена за српско образовање, у Сегедину разговарала о идеји да у овом граду једног дана постоји самостална српска образовна установа.
У то време постојала је само једна српска забавишна група. У њој је већ тада радила Наталија Дукић Стантић, данас директорка новооснованог образовног центра, чији је део и Српска гимназија.
ОБРАЗОВНИ ПРОЈЕКТИ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ
Одлуком мађарске владе 2016. године обезбеђена су значајна средства за проширење и обнову Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти, а радови су започели 2018. године. Доградњом је проширен простор установе, забавиште је премештено на спрат, а у згради су уређени и нови заједнички и библиотечки простори. У међувремену је у Ловри изграђена и нова српска основна школа. Отварањем гимназије у Сегедину сада је направљен још један велики искорак – овога пута у заокруживању српског средњошколског образовања у Мађарској.
Нова етапа започела је 2018. године покретањем Српске основне школе. Гимназија, међутим, није била идеја која је дошла накнадно. Председница је подсетила да је родитељима, још док је као директорка Српског образовног центра „Никола Тесла” долазила на родитељске састанке у Сегедин, говорила да читав пројекат свој пуни смисао добија тек ако деци буде омогућено да после осмог разреда, наставе школовање у Српској гимназији.
Зато је било посебно важно да гимназија почне са радом управо сада. Генерација која је 2018. године уписала први разред стигла је до краја основне школе и школовање наставља без изгубљене године.
„Данас је ово за мене један пресрећан моменат. То да смо дошли довде и да се данас отвара Српска гимназија за мене је посебно задовољство. На крају могу да кажем да сам свој задатак који сам прихватила пре 15 година испунила”, рекла је видно дирнута др Јованка Ластић.
Директорка Наталија Дукић Стантић оценила је да је реч о остварењу онога о чему се дуго сањало и на чему се годинама радило.
„По први пут имамо оно о чему смо дуго сањали – вртић, основну школу и гимназију на српском језику у оквиру једне установе овде у Сегедину. То није само нова образовна могућност, то је важан корак за српску заједницу”, поручила је она.
Посебно место у њеном обраћању припало је ученицима.
„Ви сте прва генерација Српске гимназије у Сегедину и зато ћете увек имати посебно место у њеној историји. Од данас нисте само ученици који похађају школу – ви сте прва генерација која пише њену историју.”
После свечаног отварања следи и конкретан почетак рада. Према речима директорке, наставни кадар је обезбеђен: велики део професора који већ ради у основној школи има одговарајућу стручну спрему и за рад у гимназији, а ангажовани су и нови наставници. Пред новом установом сада је задатак да читав систем почне да живи у свакодневној настави.
Митрополит будимски Лукијан нагласио је да школа за малобројну заједницу има далеко већи значај од самог стицања знања.
„Школа није само место у којем се стиче знање. Она окупља децу, породице, наставнике и људе око заједничког језика, културе, памћења и припадности. Где има деце, има живота”, поручио је митрополит, а затим се осврнуо и на различита мишљења која су претходила покретању гимназије:
„Данас, када школа започиње свој живот, пред нама више није питање шта је ко мислио јуче, него шта ми заједно можемо учинити сутра. Време је да оно што нас раздваја уступи место ономе што нас сабира. Мала заједница каква је наша позвана је да своје снаге сабира, а не да расипа.”
У име Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, присутнима се обратио вршилац дужности директора Владимир Кокановић, који је поручио да отварање гимназије представља улагање у будућност српске заједнице.
„Данас не отварамо само врата једне школе, данас отварамо врата будућности”, казао је Кокановић.
Један од најупечатљивијих говора на свечаности одржао је заменик градоначелника Сегедина др Јожеф Бински. Он је подсетио на време када се мањинско образовање углавном сводило на то да деца похађају мађарске школе, а језик, историју и културу своје заједнице упознају кроз свега неколико додатних часова недељно. Такав модел, оценио је, није био довољан да заустави постепено слабљење употребе матерњег језика и процес асимилације.
Једним сликовитим примером показао је да асимилација ипак не мора бити неповратна. Бински је говорио о једном свом школском другу, и док су деца тог друга скоро потпуно асимилована, следећа генерација, тј. његов унук, данас похађа српску школу и одлично говори српски језик.
За Бинског је то пример да је повратак идентитету могућ управо кроз образовање. Школа, како је нагласио, не преноси само језик, већ читаву културу једног народа. А онда то знање не буде записано само у глави него такође у срцу и души.
САРАДЊА ЛИДЕРА ДОПРИНЕЛА НАПРЕТКУ
Др Јожеф Бински осврнуо се и на политички контекст читавог пројекта. Нагласио је да је као политичар у бројним питањима далеко од политике владе Виктора Орбана и да се са њима у много чему није слагао, али је додао да оно што је добро треба признати. Према његовој оцени, сарадња премијера Мађарске Виктора Орбана и председника Србије Александра Вучића била је важна и за стварање услова у којима је Српска гимназија у Сегедину могла да почне са радом.
Од чланова Одбора за образовање Самоуправе Срба у Мађарској свечаности су присуствовали Лазар Которчевић и Мирко Митар Кркељић.
Они очекују да нова установа временом привуче ученике и породице и из ширег подручја јужне Мађарске, као што су српске школе у другим срединама постале средишта читавих региона.
На наше питање шта је сада најважнији следећи корак, Митар Кркељић је оценио да је расправа о томе да ли гимназија треба да постоји завршена самим почетком њеног рада.
„Дошли смо до тренутка када је школа отворена и више не треба размишљати о томе да ли је потребна или није. Сада треба сложно ићи у правцу да ова установа напредује”, сматра он.
Према његовим речима, постављени су оквири, али школу сада треба испунити педагошким садржајем, добрим стручњацима, ученицима и животом.
Навео је да, познајући директорку Наталију Дукић Стантић и људе окупљене око ове установе, очекује да она временом прерасте и оквире саме наставе и постане један од културних и саборних центара сегединских и околних Срба.
Кристифор Брцан, потпредседник ССМ задужен за Србе на југу Мађарске, посебно је истакао улогу др Јованке Ластић у реализацији пројекта. Према његовим речима, управо је она годинама међу најистрајнијима веровала да сегединска образовна вертикала мора бити заокружена гимназијом и предано радила да се та идеја оствари.
Искуство других средина, према његовим речима, показује да су забавиште и школа основа око које се временом развија живот читаве заједнице, због чега покретање гимназије представља нову могућност не само за Сегедин, већ и за Србе широм југа Мађарске.
НАДА У МОГУЋНОСТ ДИЈАЛОГА
Говорећи о односима унутар српске заједнице, Мирко Митар Кркељић изразио је наду да ће после дужег периода конфликата и политичких борби бити могуће пронаћи минимум око којег се различите стране могу сложити.
„После дужег времена конфликата и политичких борби, може се рећи и својеврсног ратовања, надам се да ћемо доћи до једног минимума око којег можемо да се сложимо. Тај минимум треба да буду наши људи, слога, рад наших институција и њихово напредовање”, рекао је Кркељић.
Председница Сегединске српске самоуправе Нада Малбашки истакла је да је њој један од главних мотива за улазак у Скупштину Самоуправе Срба у Мађарској био управо да Сегедин добије непосредног представника који ће моћи да заступа интересе локалне заједнице.
Отварање гимназије она види као резултат сарадње ССМ и Сегединске српске самоуправе.
„Мислим да смо заједно урадили једну лепу ствар. Ова деца која су сада завршила осми разред, као и њихови родитељи, дуго су чекали да се ова гимназија отвори”, рекла је госпођа Малбашки.
На питање да ли локални интереси у будућности могу да буду изнад тога са које је изборне листе неко дошао у Скупштину ССМ, одговорила је да очекује смиривање напетих односа и сарадњу свих петнаест чланова Скупштине:
„Важно би било да дође мир и да свих петнаесторо заједно учествујемо у даљем раду за српску заједницу. Надам се да ћемо успети да будемо заједно, у миру и слози. То само заједно можемо”, нагласила је.
Гимназија око које су се годинама ломила копља на различитим пољима сада је почела да ради. За прву генерацију ученика то значи нешто сасвим конкретно: школовање започето 2018. године настављају без прекида. За Сегедин и шире подручје југа Мађарске школа истовремено добија прилику да постане ново место окупљања, образовања, културног и црквеног живота српске заједнице.
Свечаности су, поред осталих, присуствовали митрополит будимски Лукијан, амбасадорка Републике Србије у Мађарској Александра Ђуровић, в.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић, парламентарни портпарол грчке народности Александрос Пурос, заменик градоначелника Сегедина др Јожеф Бински, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, секретар Епархије будимске протосинђел Варнава Кнежевић, архијерејски намесник сегедински протојереј Далибор Миленковић, министар саветник у Амбасади Републике Србије у Мађарској Александар Фаркаш, потпредседница Мађарског националног савета Жофија Риго Пал, потпредседници Самоуправе Срба у Мађарској Андрија Роцков и Кристифор Брцан, председница Српске самоуправе у Сегедину Нада Малбашки, председник Српске самоуправе у Будимпешти и члан Одбора за школство ССМ Мирко Митар Кркељић, затим представници црквених, дипломатских и просветних институција, поједини чланови Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској, као и бројни новинари.
Наравно, ту су били и они због којих ова школа и постоји – ученици, наставници и поносни родитељи.
Владимир Марковић
Извор: снновинеплус