Адриен Ујхази, сликарка из Новог Сада, овогодишња је победница 46. Палете младих, скоро пола века дугог пратећег програма Фестивала поезије младих. Радови Адриен Ујхази издвојили су се у конкуренцији још девет талентованих сликара – Небојше Адамовића из Ваљева, Андрее Алексић из Врбаса, Тамаре Јованов из Зрењанина, Немање Миленковића из Новог Сада, Живане Мијаиловић из Сремске Митровице, Александра Ракезића из Краљева, Радета Тепавчевића из Врбаса, Ање Тончић из Београда и Љубице Туцаков из Новог Сада. Адриен је победом заслужила откупну награду и право да у наредној години самостално излаже у Ликовној галерији Културног центра Врбаса.
Ево шта је о овогодишњој Палети младих записала селектор Славица Попов, виши кустос и историчар уметности.
„На прагу треће деценије 21. века увиђамо да се свет све брже мења и све те промене као и њихов темпо наступања су неминовне и врло подстицајне за цело окружење, иако се често ствара отпор према њима. Технологија која се налази на таласу ових промена добоко је прожела све сегменте живота па тако и уметност, а њено интензивно коришћење посебно је карактеристично за млађе генерације. Још једна ствар која карактерише генерацију миленијалаца односно пост миленијалаца јесте отвореност за теме које знају бити контроверзне као и прихватање и поштовање различитости где свако има право на свој избор. У том контексту млади уметници иако одрастају са савременом технологијом не негирају традиционалне ликовне технике. Ако је медиј порука, помишља се да би употребом нових медија најбоље могли да се извуку закључци о стању савременог света и друштва. Међутим, простор деловања уметника и уметности је данас неограничен, а млади уметници подједнако уносе иновације у уметничко стваралаштво као што негују и традиционално поимање слике подржавајући тако изражајну слободу уметника и уметности.
Једна од новина коју је 2020. година донела, као нова реалност, јесте да изложба 46. Палете младих неће бити одржана у физичком смислу. Она се због тренутне ситуације сели искључиво у виртуелни простор, простор који већ дуги низ година, захваљујући интернету, друштвеним мрежама и другим дигиталним каналима комуникације, егзистира паралелно са реалним светом. Ово искључивање физичког постојања изложбе је надамо се само тренутни дисбаланс изазван потресом који нам је донела новонастала здравствена криза не и нова нормалност.
За 46. Палету младих 2020. године, године која ће бити забележена као прекретница токова свих сегмената људског деловања па тако и ове манифестације, одабрано је десет младих уметника: Небојша Адамовић, Андреа Алексић, Тамара Јованов, Немања Миленковић, Живана Мијаиловић, Александар Ракезић, Раде Тепавчевић, Ања Тончић, Љубица Туцаков и Адриен Ујхази. Ови уметници поред тога што се изражавају у традиционалним сликарским и цртачким техникама у своје стваралаштво инкорпорирају и све иновације које 21. век носи, да ли номадским кретањем кроз различите визуелне медије, истраживањем традиционалног поимања слике кроз увођење иновативних материјала у њу, испитивањем њене просторности или испитивањем личних или глобалних простора, уверења и меморија унутар саме слике.
Ако смо и помислили да ће се време у будућности мерити B.C. (Before Corona) и A.C. (After Corona) сада је евидентно да ће се време између ове две одреднице прилично одужити, при том се поставља питање да ли ће време после короне икада наступити. А модел истрајавања и постојања у том временском лимбу предлаже Албер Ками у роману Куга где каже да једини начин да се појединац бори против куге јесте поштење, а то поштење се састоји у томе да свако врши свој позив. Ови млади уметници су изабрали свој позив и улажу све своје напоре, чак и у овом претерано неизвесном времену које нам је произвела пандемија и предано су посвећени њему. Фројд је истакао да свет колико год да је мрачан не може помрачити човека, човек је тај који помрачује свет, а искреност, доследност и озбиљност у приступу уметности ових младих уметника даје назнаке постојања бољег, лепшег и срећнијег света у који нас млади људи воде, јер по свему судећи ово је генерација, била она боља или лошија од претходних, која ће иницирати многе промене метода и начина размишљања у нашем друштву, јер правац ког смо се до сада држали очигледно није најбољи избор“.
Истовремено, Милијана Радовановић, академска сликарка и директорка Народне библиотеке „Данило Киш“, осврнула се на стварање овогодишње победнице Адриен Ујхази.
„У времену када нас је COVID одвојио једно од другог бића, бити уметник је сада више него икад мисионарски чин у коме се са ветрењачама бориш да би поново вратио особине људскости, недостајући загрљај, љубав према унутра и споља, космосу и земљи. Присуство ликовне сцене макар и на овај виртуелни начин нас подсећа да смо живи. Адријен Ујхази, 1995 годиште, Нови Сад, са међународном каријером, упорним радом нам говори да је макар једна цигла у савременом сликарству Србије ако не и шире. Тако се и овог пута Врбас помиње као стајалиште , раскрсница младим уметницима. Својом последњом изложбом под именом Биофилија, биос – живот, филија – љубав, нам говори о предмету њеног истраживања, сликарство на ћелијском нивоу. Она у своје радове гледа на молекуларном нивоу ликовних елемената, подсећајући на микроскоп под којим смо сви стално као појединци, подсећајући их на наше искуство које је колективно и појединачно паметније од површних импресија данашњег рекламног времена. Она не прави миметичке творевине, разлаже их на апстрактне трагове нашег бића бавећи се процесима који се могу видети у организму. Њен опус је далека или ближа асоцијација на потребу за ангажованим , биолошким свесним и еколошким човеком, освешћеним и мирним са собом у себи који данас као личност скоро не препознаје од удара екрана, монитора, кратких информација. Ово су дуготрајне, могло би се рећи антрополошке ликовне преокупације које је успела да нам наметне и као таква заслужено добија награду Палете ове године која је откупна и могућност да излаже самостално своје радове следеће године у простору Галерије Врбас“.
Извор: Општина Врбас