Na vojvođanskim poljima radovi su već počeli da se zahuktavaju, a zimska pauza koristi se za sumiranja prošlogodišnjeg učinka, svode se računice, na čemu se zaradilo i gde se gubilo, pa se na osnovu toga i planira prolećna setva.
U agraru većina paora i pored svih podsticaja i savremene agrotehnike, najviše zavisi od pogleda u nebo, prepušteni su ćudima prirode i tržišta i nekoj svojoj pravoj ili pogrešnoj odluci, ili sreći, da li preorati parcele sa lošim usevima ozimih žitarica i uljane repice, pa u brazdu baciti neko drugo seme.
Šandor Lenđel iz Padeja kaže da do sada nije koristio podsticajna sredstva za svoje gazdinstvo, ali napominje da je došlo vreme da ih ne zaobilazi, jer ne ostvaruje toliki prihod koji omogućava ulaganja u unapređenje gazdinstva. Lenđel obrađuje oko 100 hektara, a napominje da je prošla godina bila solidna, ali i da je kod svih kultura problem cena. Za prolećnu stevu upravo je završeno oranje, jer jesen je bila jako sušna.
– Posejali smo oko 50 hektara ozimih žitarica i kako vidim njive se zelene, usevi su u dobrom stanju, a ostatak u prolećnoj setvi ćemo podeliti na kukuruz i suncokret. Kada se pogleda svake godine setva je skuplja, iz raznih razloga, jer svako obnavlja svoje reurse, cena rada ide naviše, sve to pomalo doprinosi da se troškovi uvećavaju, pa jedino čekamo dobre prinose da to kompenzujemo – dodaje Lenđel.
Imre Gal iz Sente zadržao je skroman posed od desetak jutara oranica, jer je ostalo predao sinovima da i oni imaju šta da rade.
– Nisam zadržao puno zemlje i radim koliko mogu. Omatorio sam, a pored ratarstva držimo krave i svinje, mučimo se kao i svi drugi, a napredovati ne možemo. Imam vrlo malu penziju, poljoprivrednu zajedno sa 23 godine staža odrađenih u firmi oko 20.000 dinara, što je malo za život pod stare dane. Najviše ću zasejati kukuruza, nešto zobi i soje, jer je potrebno obezbediti hranu za stoku. Držimo četiri krave muzare, u tovu imam dva juneta koji su sada oko 450 kilograma. Držim još četiri krmače i dvadesetak tovljenika … – nabraja Gal.
Gazdinstvo Franje Tota iz Oroma je na 30 hektara. Drago mu je što je u Oromu već treću godinu zaredom Zemljoradnička zadruga “Sto-Vet” iz obližnjeg Starog Žednika organizovala mini sajam, da se na jednom mestu pokaže semenski kukuruz, suncokret i sve što nam treba za prolećnu sezonu.
– Hvala bogu što je lane bilo kiše, pa je u celini bilo prilično dobro. Sejem pšenicu, ječam, kukuruz i suncokret, a prošle sezone najbolje sam prošao sa ječmom, jer je dao najviše prihoda, pa sam ga i jesenas zasejao, a imam zasejane i pšenice. Čim dođe za to vreme u prolećnoj setvi zasejaću suncokret i kukuruz. Dobro će doći regresiranje goriva, iako bi svi voleli da gorivo za poljoprivredu bude još jeftinije. Ako stigne tih 20 dinara po litri nafte, čujem da i seme kukuruza neće biti skuplje nego na na prošlogodišnjem nivou, onda će za mene troškovi prolećne setve biti podnošljivi – kaže Franja Tot.
Direktor zadruge “Sto-Vet” iz Starog Žednika Zemal Zavić konstatauje da je prošla bila jedna od najboljih u zadnjih 15-20 godina, sa dobrim rodom, a iako kvalitet nije bio jako dobar, procenjuje da su poljoprivrednici na ovom području imali dosta sreće.
– Mi smo imali dosta sreće, što se može desiti jednom u 50 ili 100 godina, da kod nas ima dosta padavina, a da u Evropskoj uniji bude suša, tako da smo imali lep rod kod svih kultura i pristojne cene. Međutim, pokazuje se, a i ja mislim da se ne može živeti od sreće, nego na neki način mora da se uči i vredno radi. To što se desilo prošle godine to je ovde bilo slučajnost. Jer, već vidimo da ove godine nema nikakve rezerve vode, slabo je padavina, slaba je zima, tako da ne možemo očekivati neke vrhunske rodove. Beć vidimo da uljane repice će biti manje za oko 30 posto nego lane, pšenica je prilično loša, ječmovi takođe lošiji – predočava Zavić.
Poljoprivredna gazdinstva nemaju baš jako širok izbor za prolećnu setvu, smatra Zavić, pa će se najviše sejati kukuruz i suncokret.
– Ovde se postavlje drugo pitanje, kako sačuvati ovo što imamo. Znači, moramo smanjiti troškove, moramo pametno ulagati, ako imamo manji rod da poboljšamo kvalitet, o čemu se inače manje ili ništa ne priča. Kod pšenice ako budemo imali manje prinose i da ti prinosi budu na nivou tri tone po jutru. Ova naša Telečka visoravan je vrlo pogodan teren za proizvodnju pšenice i to kvalitetne pšenice, pa mi od nekih stočnih sorti pšenica možemo napraviti hlebne, a od hlebnih možemo da napravimo poboljšivače. Zbog toga ja savetujem ljude da ulože malo više i da smanjeni rod kompenzujemo višim cenama koje se mogu ostvariti kroz kvalitet – ukazuje Zavić.
Erne Vajda iz Kanjiže smatra da bi u sistemu podsticajnih mera trebalo dosta toga menjati, te da će se kod nas kad tad dostići da gazdinstva imaju podsticaje kakve imaju poljoprivrednici u okruženju.
– To je najveći problem, pošto svako zna da u zemljama okruženju naše kolege ostvaruju po hektaru na ime subvencija minimum 240 evra. Znači, mi tu već gubimo od samog početka, a da ne pričam o ostalom. Jeste, sve subvencije što dobiju poljoprivrednici dobro dođu. Nalazimo se u takvoj situaciji da nemamo velikog izbora i svaki dinar, da li je to 4.000 ili 5.200 dinara po hektaru, dobro dođe svakome – ukazuje Erne Vajda, koji je pored standardnih ratarskih kultura posvećen i uzgoju šećerne repe.
Na 40 jutara egzistira gazdinstvo mladog poljoprivrednika Žolta Berčeka iz Čoke. Ima zasejano 20 jutara pivarskog ječma, a ovog proleća sejaće suncokret i kukuruz, a u dilemi je da li da nastavi sa uzgojem duvana.
– Prošle godine se najbolje pokazao kukuruz, jer je rodilo preko šest tona zrna po jutru, što je bilo odlično. Ove godine vidićemo. Ječam jako loše izgleda, što se vidi, bez obzira da sam na vreme lepo pripremio zemljište, dva puta ga tanjirao i u roku zasejao, dao sam veštaka, ali nije bilo kiše kada je bilo najpotrebnije. Lane nismo sa ječmom nešto posebno prošli, ali za ovu se nadam da ćemo se izvući bar da budemo na nuli. Već godinama uzgajamo oko tri-četiri jutra duvana sorte “berlej”, a sada razmišljamo da li da odustanemo, jer otkupna cena već godinama stagnira – u dilemi je Žolt Berček.
Izvor: Dnevnik