АПАТИНСКА БИБЛИОТЕКА У ЧЕТВРТАК ОБЕЛЕЖАВА 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВАСКА ПОПЕ

Дан након обележавање једног века од рођења Душка Радовића, Народна библиотека “Миодраг Борисављевић” ће у четвртак од 18 часова за све заинтересоване грађане приредити књижевно вече посвећено једном од најпознатијих песника на српском језику, академику, Василу Васку Попи, о чијим делима ће говорити проф. др Михајло Пантић.

Васко Попа рођен је Гребенцу код Вршца. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао се на Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата Попа је био затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.

Прве песме објављује у листовима Књижевне новине и Борба. Његова прва збирка песама Кора из 1953 године уз песме Миодрага Павловића сматра се почетком српске послератне модерне поезије. Та књига је покренула расправе књижевне јавности и оставила велики утицај на млађе нараштаје песника. У литерарној атмосфери соцреалистичког певања и приповедања, који су били дириговани дневним потребама актуелне политичке идеологије, појава Коре деловала је као радосно песничко откровење, али још више као шок. Радовала је оне који су стремили модерном песничком изразу и његовом ослобађању од догми и рецепата.

Његова друга књига поезије, Непочин поље, која је објављена 1956, имала је четири циклуса песама. Циклус под именом Игре најчувенији је од њих. Неке од игара које је Попа играо су познате, а неке су његов властити проналазак, као што су игре Клина, Заводника, Свадбе, Ружокрадице, Семена, Труле кобиле, Ловца, Пепела.

Од 1954. до 1979. године Васко Попа је радио као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Васко Попа је један од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског језика. 1972 године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (14.12.1979.) у Новом Саду.

Васко Попа је први добитник „Бранкове награде“ за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића. Године 1957. добија Змајеву награду, 1968. Аустријску државну награду за европску литературу, 1976. награду за поезију „Бранко Миљковић“, 1978. додељује му се награда АВНОЈ-а, а 1983. књижевна награда „Скендер Куленовић“.

Васко Попа је умро у Београду 5. јануара 1991. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Године 1995., у Вршцу, установљена је награда „Васко Попа“ за најбољу књигу песама на српском језику и додељује се сваке године на дан песниковог рођења, 29. јуна.

Извор: Општина Апатин