Arapske i arapsko-srpske agrarne kompanije u Srbiji – Al Ravafed (Al Rawafed), Al Dahra i Jugo elit agro (Yugo Ellite Agro) trenutno, u dugoročnom zakupu na 30 godina, ili u vlasništvu, imaju oko 10.000 hektara.
Al Dahra je jedina dostavila ponudu za PKB. “Ako dobiju PKB, promeniće se dosadašnja, dugogodišnja konstelacija snaga na srpskim njivama. Sa drugog mesta istisnuće biznismena Miodraga Kostića, čija MK grupa sada u vlasništvu i zakupu ima oko 25.000 hektara. Ispod njega, na četvrtoj poziciji, biće Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks (Almex) iz Pančeva, koji obradjuje oko 18.000 hektara, potom Miroslav Mišković i njegov Delta agrar sa oko 14.000 hektara, pa Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara, sa oko 10.000 hektara”, navodi VOICE.
Imovinu PKB-a čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, kao i mehanizacija – kombajni i traktori. Trenutno zapošljava oko 1.700 radnika, a početna cena iznosi 104,5 miliona evra.
Rok za prijavu za kupovinu PKB-a istekao je 10. septembra ove godine, a uslovi su bili nedostižni za domaće kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što srpski biznismeni nisu ispunjavali.
VOICE je podsetio da je Al Dahra jedna od kompanija često pominjanih u izveštajima organizacija koje se bave problematikom “otimanja zemlje” (land grabbing), kao i u izveštajima Evropskog parlamenta.
Ekonomski novinar Miša Brkić ocenio je da pristup privatizaciji PKB-a nije dobar jer samo jedan učesnik na tenderu “podrazumeva neuspeh i trebalo bi ga poništiti”.
“Ne bi trebalo da se s tim ide dalje. Naročito ako se ima u vidu da je Al Dahra firma koja je izazvala dosta polemika u javnosti, da je reč o zemljištu, da je jedan ponudjač”, ocenio je Brkić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da se ne zna šta su zapravo prave namere Al Dahre i dodao da ima utisak da ih najviše interesuje zemljište, a da nisu raspoloženi za deo stočarstva, jer je to ozbiljna i zahtevna delatnost.
“Zemlja je jedini resurs koji beskonačno traje, sve drugo prodje. Fabrika tehnološki zastari, pregazi je vreme, dođu nove tehnologije… Zemlja je tu. Lišavamo se neverovatnog resursa. U bliskoj budućnosti, u narednim decenijama tu će se graditi neki deo Beograda. Kada tako posmatramo, iz ugla večitog resursa i činjenice da to za 50 godina može imati ko zna koliko puta višu cenu, treba staviti prst na čelo i pitati se da li smo to trebali prodavati”, naveo je Savić.
Izvor: voice.org