Општа оцена стручњака и произвођача у Јужном Банату је да не треба очекивати високе приносе на пољима ове године, наводи РТВ. Разлог су метеоролошке прилике, које су овог пролећа помериле рокове сетве и донеле неповољан распоред падавина, али и неодговарајућа примена хербицида. Због тога су пољопривредници на огледном пољу института „Тамиш“ у Панчеву могли да виде резултате најновијих светских достигнућа у сфери заштите усева.
Незахвално је и рано прогнозирати приносе, али је јасно да метеорологија није одговарала ратарима. Зимске падавине су помериле и скратиле рокове сетве, па је било проблема с ницањем и порастом пролећних усева, а касније је јак ветар ометао хемијску заштиту.
„Имали смо ту пробелм, тако да се појављују штете код пољопривредних произвођача, а и код нас на огледном пољу на појединим местима, јер нисмо могли да чекамо кад ћемо извршити третирања, обзиром да корови расту, ветар дува, и да су рокови јако кратки“, каже Никола Шкрбић, директор Института „Тамиш“.
Рекло би се да засад најгоре стоји пшеница која је у појединим деловима Јужног Баната била захваћена жутом рђом пред почетак наливања зрна.
„Неће бити бог зна колико пшенице. Ја мислим четири тоне да ће бити оне боље пшенице, нормално част изузецима, али биће и по две тоне. А за сунцокрет и кукуруз јако је рано причати пошто су кукурузи били као нешто алергични на прскање, у ствари на хербициде“, истиче Јан Хријешик, пољопривредник из Ковачице.
Неки произвођачи су лутали и када је требало да изаберу заштитна средства.
„Неадекватна примена појединих препарата је донела то да имамо доста крова на њивама. Кад смо видели да тај препарат уопште не делује на сирак и на остале корове узели смо други препарат с којим смо поново препрскали и дошли до тога да нас отприлике по једном катастарском јутру кошта 7.000 динра третман кукуруза“, рекао је Зоран Сефкеринац, ратар из Банатског Новог Села.
Због тога су ратарима приказани резутати огледа у којима су примењени најновији препарати и технологије заштите кукуруза, шећерне репе и пшенице захваћене рђом.
Андрија Лилић, стручњак за заштиту биља каже:
„Применом неки нових технологија попут рецимо фунгицида аскри икс про имамо добар куративни ефекат, да и када је дошло до јаке заразе, ми можемо да спречимо далље ширење болести, да имамо лист заставичар пре свега заштићен који је носилац приноса, а истовремено да имамо јако добру заштиту класа односно да спречимо појаву фузаријума. „
Важно је и то да нови препрати смањују број третмана и делују и на резистентне корове, а на тај начин штеде новац и повећавају приносе.
Извор : РТВ