Begečki povrtari ponovo su dobili rešenje o sertifikaciji begečke šargarepe. Begečka šargarepa je zaštićena pre svega zbog fizičkih karakteristika, oblika i dužine, kao i hemijskih sadržaja beta-karotina i šećera, što je čini posebnom na tržištu.
Često se u praksi susrećemo sa činjenicom da su mnogobrojni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi kod nas zaštitili geografsko poreklo, ali da ne sprovode obaveznu sertifikaciju, koja bi morala da je prati. To, na sreću, nije slučaj i sa čuvenom šargarepom iz Begeča. Direktor zadruge “Begečki povrtari” Goran Zec sa ponosom navodi da su kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitili geografsko područje uzgoja pod nazivom Begečka šargarepa, a evo već drugu godinu rade sertifikaciju (ona se radi jednom godišnje). Tako su dobili su setifikat za šargarepu koju su izvadili u jesen prošle godine, pa mogu da je plasiraju na tržište. Rešenja su stigla pre nekoliko dana.
Begečani šargarepu gaje na 600 hektara, a prati je mladi krompir na nekih 200 hektara. Za sertifikaciju su se odlučili kada je proizvodnja dostigla 25.000 – 30.000 tona i kada je počeo izvoz šargarepe. A na ino tržištu završava 75-80% proizvodnje. Zec navodi da su želeli da budu prepoznatljivi među konkurencijom, pre svega iz Poljske i Turske i navodi da se proces sertifikacije sastoji od interne kontrole i kontrole sertifikacione kuće.
“Internu kontrolu čini sve ono pre nego što dođu sertifikacione kuće. Snime se sve parcela, koje se obiđu u internoj kontroli. Početak setve nadgleda inspektor sertifikacione kuće. On uzme koordinate parcela i sve radove pri setvi. Pre vađenja šargarepe ponovo se uzimaju uzorci sa svake parcele i šalju na analizu. Njom se utvrđuje sadržaj šećera beta-karotina. Pre toga uradimo analize na prisustvo pesticida i teških metala, što je naša obaveza prilikom puštanja u promet. Na kraju se daje kompletna ocena koja mora biti u skladu sa elaboratom”, objašnjava Zec.
Dodaje da tu posao nije završen. Potom se mora dostaviti izveštaj o sledljivosti – koliko se i gde plasira begečka šargarepa. Izradu elaborata i troškove sertifikacione kuće u je potpunosti finansirala Gradska uprava za privredu Novog Sada.
Begečka šargarepa je zaštićena pre svega zbog fizičkih karakteristika, oblika i dužine, kao i hemijskih sadržaja beta-karotina i šećera, što je čini posebnom na tržištu. Za to su zaslužni mikroklimatski uslovi i geografski položaj. Kao i sve visokointenzivne kulture, i šargarepu je potrebno gajiti u plodoredu, kao prevenciju od polesti i štetočina. Najbolji predusevi su joj pšenica, soja kao i krompir.
Kao i mnoge druge zadruge i “Begečki povrtari” imaju problema sa upisom zadružne svojine, ali to je tema koju bi trebalo posebno analizirati. Ono što je izvesno je da se država kune u razvoj zadrugarstva i novčano pomaže stare i novoosnovane zadruge. Na žalost, iako su 2017. konkurisali u projektu “500 zadruga u 500 sela”, novac za investicije nisu dobili.
“Neophodan nam je remont postojeće, kao i izgradnja nove vage. To nam je ‘usko grlo’ u proizvodnji. Hteli smo da investiramo i u jednu ćeliju u silosu, zato što se zbog plodosmene moramo baviti i žitaricama i sojom. Pošto za zadrugare obezbeđujemo velike količine mineralnih đubriva, bio im je potreban i viljuškar za manipulaciju. Na žalost, novac nismo dobili. U 2018. sertifikacija nam je bila prioritet, pa nismo ni konkurisali. Ove godine ćemo najverovatnije konkurisati”, kaže Goran Zec.
Navodi da su prezadovoljni trenutnom cenom šargarepe. Pre svega zbog toga što vremenske prilike lane u Poljskoj nisu pogodovale proizvodnji šargarepe. Šargarepa se na ino tržištu prodaje po 35 evrocenti, a cena ima tendenciju porasta. Sa druge strane, Begečani sve manje sade krompir. Pre svega zbog ekstremnih letnjih temperatura, koje mu ne pogoduju, pa je teško proizvevesti robu prve klase. Zato se i odlučuju za proizvodnju ranog krompira.
Inače, zadruga okuplja 38 zadrugara i više od 100 kooperanata. A da zadrugarstvo ima tradiciju u Begeču govori i fotografija na zidu iza Gorana Zeca na kojoj se nalaze osnivači Mesne zadruge za poljoprivredni kredit u Begeču iz 1927/28. godine.
Извор: Agroklub