Daleko od grada, na mestu gde vozovi nikada ne prolaze nalazi se jedna kuća. U njoj živi jedan pauk. Sam nadzire hodnike i predsoblja. Sam obilazi sve sobe. Između prozora i zidova raspleo je svoje mreže. Sa plafona pušta končiće paučine da bi lakše mogao da stigne sa jednog na drugi kraj kuće.
Sunce pravi treperavi pejzaž senki dok putuje od izlaska do zalaska. Teško se probija kroz građevinu od cigala. To je paukov dom i on neće da ga pusti. Ima li koga ko u kuću sme da uđe? Niko ni ne zna da kuća postoji. Niko se ne pita ima li do nje kakvog puta. Oblaci krstare nebom i ne gledaju prema zemlji da ne bi narušili nepristupačan paukov mir. Ptice nikada ne sleću u blizini. Mesec ćuti dok nebom pluta. Kiša tu ni neće da pada, vetar ne duva, sneg odbija da zaveje puteve.
Jednom je tu neko sanjao. Jednom je tu jedan mačak noću mjaukao. Sada se kroz šaš u daljini neki miš sam provuče. Sova huče, ali ne prilazi. Leptiri kruže, ali ne proleću. Jednom je zid bio ofarban u belo a krov u crveno. Jednom je u dvorištu stajao sto od kovanog gvožđa. Neko je plakao. Neko se smejao. Kroz prozore virile su vezene zavese. Iz kuhinje širio se miris pite od jabuka. Bela posteljina prekrivala je krevete a u hodniku, na stolici pored ogledala stajalo je cveće. Po ćilimu, među foteljama ležale su novine. Ispod vrata od kupatila izlazio je val pare i miris lavande. Od nekud se čula pesma.
Sada noću cvrčak od nekud zacvrči. Poneki lavež dopre iz daleka. Mesec sija, ali sa drugog proplanka. Vrana se zakašlje ali brzo pobegne.
Pauk plete svoju mrežu. Paučinom prekrio je svaki kutak, svaku misao, svaki san, svaki miris, svaki zvuk. Neda nikome da niti prekine. Neda nikome da ga probudi. Kao kroz maglu kuća se nazire. Kao kroz maglu može da se nasluti put. Ispružena ruka dotaćiće kredenac i pronaći činijicu sa svilenim bombonama. Na čiviluku pored vrata ostaviće šal i prstom skinuti prašinu sa goblena. Pod nogama škripi izlizano drvo, na dovratku nešto kao paučina lagano uplelo se u šaku.
Pauk drži čvrsto svoje mreže. Od kuće ostao je samo jedan zid.
Za vojvodjanske.rs piše, crta i fotografiše Irma Mikeš
You must be logged in to post a comment.