БИОГАС ПОСТРОЈЕЊА У СРБИЈИ – ЕНЕРГЕТСКА ШАНСА И ЗА МАЊЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ПОПУТ БОТОША

БИОГАС ПОСТРОЈЕЊА У СРБИЈИ – ЕНЕРГЕТСКА ШАНСА И ЗА МАЊЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ПОПУТ БОТОША

Биомаса и изградња постројења за производњу топлотне и електричне енергије од тог енергента представљају велики потенцијал Републике Србије и енергетску шансу и за мање локалне заједнице, које могу остварити вишеструку корист од присуства биоенергије у свом окружењу – чуло се, између осталог, на јучерашњем округлом столу под називом “Могућности и значај употребе топлоте из биогас постројења за локалну заједницу”, одржаном у Ботошу. У том насељеном месту од 2016. године ради једина електрана на биогас на територији Града Зрењанина, “Биоелектра”, капацитета 600 кW.

Скуп су организовали удружење “Биогас Србија”, немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, која технички спроводи ДКТИ програм билатералне сарадње између Републике Србије и Савезне Републике Немачке “Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији” и Регионални центар за друштвено-економски развој “Банат” Зрењанин, уз подршку Града Зрењанина и Месне заједнице “Ботош”. 

 Уз присуство инвеститора, пољопривредних произвођача и представника локалних самоуправа из Зрењанина, Крушевца, Алексинца, Бајине Баште, Пријепоља, Житишта, Прибоја, Чачка, Новог Сада, Нове Црње и Бачке Паланке, представљен је модел употребе топлоте за грејање јавних објеката у Ботошу, као и важност модела за локалну заједницу и примери добре праксе, а након састанка у месном Дому омладине, организована је и посета и упознавање с радом постројења “Биоелектра”. 

У име Града Зрењанина, у раду округлог стола је учествовао и учесницима се обратио Душко Радишић, помоћник градоначелника. Он је истакао да биоелектрана у Ботошу представља шансу и за развој насеља, јер је имао прилику, захваљујући организацији ГИЗ, да у Немачкој посети енергетски независна села и увери се какве све бенефите доноси производња и коришћење биомасе у енергетске сврхе.
– Навешћу само пример једног тамошњег села од хиљаду становника које се, од када је у њему изграђена биоелектрана, снабдева из ње топлотном енергијом и производи електричну енергију и за своје потребе и за суседно место, а све то прати и развој пољопривреде, висок ниво свести о заштити животне средине и учешће целокупне локалне заједнице у прикупљању био-отпада, како би то постројење успешно функционисало. Село је успело да развије и туризам, јер га много људи посећује како би се упознало с ефектима рада постројења. За све нас то је било веома позитивно искуство и на неки начин узор како би тако нешто урадили и код нас. Чим је кренула прича о изградњи биоелектране у Ботошу, прва идеја је била да она производи електричну, али и топлотну енергију за село, а ми смо предложили и изградњу комплекса пластеника који би користио ту енергију, а друга идеја је била да се изгради топловод и да Ботош буде прво село у Србији које би се загревало на овакав начин, слично као било које градско насеље, сви јавни објекти у селу, али и приватни стамбени објекти, јер су становници показали интересовање за тако нешто – рекао је Радишић и најавио даљу сарадњу Града Зрењанина и организације ГИЗ на сличним пројектима. 

Модератор скупа, Зоран Поморишки, менаџер биоелектране у Ботошу и члан удружења “Биогас Србија” које окупља представнике компанија које се баве производњом и употребом биогаса као обновљивог извора енергије, казао је да се од почетних корака у тој области од пре десетак година, данас стигло до око тридесет изграђених постројења широм Србије, претежно у Војводини, и да је у току изградња више нових. Осим у Ботошу, на територији средњег Баната од 2018. године у погону је биоелектрана у Честерегу, а граде се још две. 

 “Биоелектра” у Ботошу четврта је по реду изграђена биоелектрана у Србији, с планом проширења капацитета до 1МW. Као сировину превасходно користи силажу ражи и кукуруза, али и отпадне материје које садрже органску и органску суву материју. У процесу разлагања и прераде биомасе настају две корисне енергије, електрична и топлотна. Произведена електрична енергија улази у мрежни систем Електропривреде Србије, а за искоришћење топлотне енергије, у сарадњи са организацијом ГИЗ, израђена је студија на основу које би се загревало шест јавних објеката у Ботошу: обданиште, школа, дом здравља, полицијска станица, ватрогасни дом, спортска сала и хотел. Тим пројектом би се стекла економска исплативост и могућност да хотел у центру села поново оживи и врати се у функцију, а на траси топловода, од постројења до центра села, дужине 1300 метара, топлотном енергијом би се могла снабдевати и приватна домаћинства.

Извор: Град Зрењанин

Author Image
Zjaja
%d bloggers like this: