БУДИ СЕ СВЕСТ О ЕКОЛОШКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ

Земљу није довољно само имати, земљу треба и чувати. Поједина истраживања показују да је еколошка пољопривреда много ефикаснија, јер не само да задржава угљенике у земљишту, већ смањује ризике натапања истог разним препаратима и пестицидима које носи конвенционална производња. Полако се буди свест о еколошкој пољопривреди, еко супстратима, али и органским производима, који су све више тражени на домаћем и страном тржишту.

Александар Царић, тридесетпетогодишњи произвођач еколошких оплемењивача земљишта и хумуса из Апатина каже да је пре пет година почео да се бави овим послом у свом газдинству, јер управо у еколошкој производњи види будућност, па се базирао и на биоразградив пејпер пот за резнице у цвећартсву и расад у повртарству. Како се ова грана тек код нас развија, тржиште је отоврено, јер је конкуренција мала.

“Пољопривредни произвођачи још увек стидљиво пробају, јер нису едуковани и очекују да их струка у то упути. Пуно се овоме прича, али се мало на томе ради. Еколошка ђубрива се највише користе за производњу расада при производњи поврћа, за расад и у пластеничкој производњи. У Србији, више него у Војводин, такве сусптрате користе воћари и повртари“, рекао је Александар Царић, произвођач органског ђубрива и супстрата.

О извозу размишља, али пре тога Царић истиче да се треба позиционирати на домаћем тржишту.

“За сада се развијамо, а када се довољно позиционирамо на домаћем тржишту размишљаће се о извозу. Верујем да ће се уз мало више едукације наши произвођачи окренути еколошким оплемењивачима земљишта који се добијају од хумуса глистењака“, додао је Царић.

У Пољопривредносј стручној служби Сомбор истичу да се органска производња и упиотреба таквих ђубрива тек развија.

„Органска производња није код нас заживела у ширем обиму, али није ни у свету толико раширена, јер још увек конвенционална производња предњачи. И ако држава даје субвенције није заживело, али надајмо се да хоће. То показују примери неколико озбиљних сертификованих произвођача који своје производе и извозе“, рекао је Зоран Боца, саветодавац у Пољопривредној стручној служби Сомбор.

Бољи раст и развој биљака или већа отпорност на сушу само су нека од својстава од еколошких оплемењивача земљишта и супстрата, које се се више употребљавају у цвећарству и другим гранама пољопривреде. Међутим, тржиште ће за неколико година ипак рећи у којем проценту су код овдашњих произвочађа заступљени овакви начини оплемењивања земљишта.

Извор: ртв