prvi deo razgovora je završen rečenicom: … do dana današnjeg nikakve krivične ni materijalne odgovornosti, rukovodilaca iz tog perioda, nije bilo.
Ono što je veoma važno da naglasim, kad su te stvari u pitanju, koje su veoma osetljive, jako je bitno da kada sam pisao o njima, hteo sam da izbegnem bilo kakvu proizvoljnost. Dakle, taj deo priče oko “Velikog transporta” se oslanja, isključivo na arhivskim dokumentima koja čak nisam pronašao ni u Arhivu Vojvodine, koji mi je inače bio osnovna baza za istraživanje. Ovo su dokumenta do kojih sam došao iz privatnih arhiva, od čoveka koji je bio predsednik te komisije, Prinudne uprave a zove se Trifu Doru. On je bio veoma ljubazan, izašao mi je u susret, sačuvao je kopije svih tih dokumenata jer je po dužnosti istraživao šta se sve dešavalo u tim godinama dok je trajala predprodukcija i produkcija filma “Veliki transport” i šta se dešavalo nakon što je film plasiran.Uglavnom, tu ne postoji ni jedan proizvoljan zaključak, radi se o tome da je na osnovu tog izveštaja koji su oni svojevremeno podneli skupštini Neoplanta ugašena. Tu se vidi da je na ime duga prema italijanskom koproducentu, to je firma “Laterna editriče”, Neoplanta ustupila, između ostalog, šest animiranih filmova. Važno je napomenuti da je tu bio jedan film Borislava Šajtinca, dva filma Zorana Jovanovića, dakle najtrofejnija autora i tri filma tandema koji su sačinjavali Nikola Rudić i Radivoje Ivanović, to su takođe Neoplantini autori filmova ali iz Beograda. To su Neoplantini filmovi, dakle predate su originali i sva prava na filmove tom italijanskom producentu, prosto to je tako prošlo zaklonjeno svetlom svih ostalih događanja pre svega te velike arbitraže u Los Anđelesu gde je Neoplanta izgubila spor, sa američkim koproducentom, (Sherwood productions) zbog nedostavljanja nasinhronizovane kopije na engleskomjeziku, pa je bila dužna da isplati više od 3 miliona $. Dakle to je bila kolateralna šteta kojom se niko nije bavio ali je veoma interesantno da se vidi šta se zaista dešavalo. To je nezamislivo da jedna veoma važna produkcija koja, ponovo napominjem nije bila velika, tek tako bude otuđena…
…ali koja je sa druge strane imala neverovatne uspehe i koja je iako mala, nevelika, postigla sve te silne uspehe u planetarnim okvirima. Slobodno možemo da kažemo, to je ostvareno zahvaljujući genijalnosti pojedinaca, prvenstveno Šajtinca… tu se čak može povući paralela sa Biblijskom pričom, borbom Davida i Golijata a mi kao po običaju ne umemo da sačuvamo niti da osvetlimo taj period… da bar, posle svega, odamo priznanje tim ljudima. Zato je po meni jako bitno sve to što će se dešavati u okviru Bunker festa, pa koristim priliku da pozovemo naše čitaoce da u ponedeljak i utorak u večernjim časovima, oko 20:30h dođu na Beogradski kej i da će imati priliku na Brod teatru da pogledaju bar deo te produkcije, biće prikazana većina tih filmova…
… biće prikazano četrnaest filmova, po sedam, svako veče…
…tu će govoriti profesor Rastko Ćirić sa beogradske Akademije, Jovan Gvero, ti ćeš voditi priču, da li će biti još učesnika?
…nisam siguran ali trebao da bude prisutan i Mileta Poštić, moj nekadašnji mentor i profesor…
…vi ćete pokušati da rasvetlite tadašnja događanja i upoznate javnost sa dešavanjima iz tok perioda, neka to bude bar podsećanje ili ako je moguće da to bude motiv za nekakve nove početke. Mislim da Novi Sad zaista ima predispozicije i ima mogućnosti da se ozbiljnije posveti animiranom filmu, uz pametna ulaganja, ne previše birokratije… Novi Sad ima odličnu likovnu Akademiju, ima sjajne grafičare…
…samo da napomenem da Novi Sad već ima na Akademiji smer animacije, na kome ja radim, već od 2004 godine je formirana celovita priča, u svakom slučaju postoji potencijal koji treba iskoristiti. Naravno, danas se bitno razlikuje, pre svega sama kinematografija, danas nije više problem sama produkcija filma već pre svega plasman i medijska priča. Kako, dakle,film plasirati na tržište jer živimo u vremenu hiper produkcije, to je danas mnogo veći problem a ne sama produkcija jer je tehnologija potpuno promenjena, napredovala je neverovatno, tako da je to sad ključno pitanje. Ali postoji sada to neko jezgro i ja se iskreno nadam da će ova priča ponovo izroditi neka velika imena, velike autore, ljude koji će nastaviti tradiciju koju već imamo…
… pa možda baš sad u našoj neposrednoj okolini šetaju neki novi Šajtinci a mi toga nismo svesni i zato ne treba odustajati. Srđane želim da ti se zahvalim na ovom razgovoru, koliko ja znam gospodin Gvero neće odustati od ovo priče i koliko sam obavešten, namerava da u narednom period pravi prezentaciju u zatvorenom prostoru, verovatno u Fabrici…ono čega se bojim je, pošto nam je ovo leto prepuno kiše, da baš te dve večeri budu ponovo neke oluje pa da sav taj trud vidi mali broj ljudi.
Ono što na samom kraju moram da te pitam tj. ne moram ali imam običaj da svim sagovornicima postavim jedno pitanje, van konteksta, a glasi: Srđan Radaković kad je bio mali želeo je da bude…šta? Ovo je “trik” pitanje a obično u kinematografiji i pozorištu ta “trikovi” dovode do rešenja…
Hm, hm… jako je teško dati pravi odgovor na to pitanje, mislim da sam još kao mali osećao da je to umetnost, jer sam jako mnogo crtao, to je bio neki, prvi signal ali ja zaista i posle mature nisam apsolutno znao čime ću se baviti. Na Akademiju sam otišao iz znatiželje, pre svega. Dakle, to nije bio neki snažan motiv ili neka ideja o tome da treba da se isključivo bavim time… prosto, u tom trenutku sam se zanimao za film i pozorište, bio sam znatiželjan i tako sam ušao u sve to. Pa sam posle završetka osnovnih studija otišao za Beograd da učim nešto o animiranom filmu, opet iz znatiželje, dakle kod mene ne postoji tj. nikad nije postojala jasna slika o tome čime bih trebao da se bavim.
Otkriću ti malu tajnu, Ljuba Majera sa kojim sam razgovarao pre sedam dana a taj razgovor nije još objavljen, čeka se prevod na slovački (biće objavljen dvojezično), slično tebi, kao mali, je želeo da bude grafičar, što se kasnije u njegovom opusu i vidi, on često potpisuje svoje scenografije i kostime a vizuelno su sve njegove predstave baš kao da su sastavljene od više slika… još jednom hvala ti puno na razgovoru i nadam se da ćemo još imati prilike da razgovaramo ali o nekim prijatnijim temama, nekim novim delima ili otkrićima.
Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.