КУЦУРСКО ТРОЈСТВО – КУЦУРСКА УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ РУСИНСКУ КУЛТУРУ И ТРАДИЦИЈУ, МЕЂУ ЊИМА ЈЕ НАЈСТАРИЈЕ КУД „ЖЕТВА”

КУЦУРСКО ТРОЈСТВО – КУЦУРСКА УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ РУСИНСКУ КУЛТУРУ И ТРАДИЦИЈУ, МЕЂУ ЊИМА ЈЕ НАЈСТАРИЈЕ КУД „ЖЕТВА”

После Руског Крстура, друго место по броју Русина у Војводини је место Куцура које се налази на територији Општине Врбас. Русини из Куцуре своју културу и традицију негују у три удружења, међу њима је најстарије Културно-уметничко друштво „Жетва” које се налази у том месту. Оснивач је група грађана, правни статус удружење грађана. Редовну делатност финасирају […]

Желим више ...
SLOVAČKO KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO “HEROJ JANKO ČMELIK” IZ STARE PAZOVE / SLOVENSKÝ KULTÚRNO UMELECKÝ SPOLOK HRDINU JANKA ČMELÍKA ZO STAREJ PAZOVY

SLOVAČKO KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO “HEROJ JANKO ČMELIK” IZ STARE PAZOVE / SLOVENSKÝ KULTÚRNO UMELECKÝ SPOLOK HRDINU JANKA ČMELÍKA ZO STAREJ PAZOVY

Slovačka kulturna društva u Vojvodini jesu aktivni čuvari i negovatelji kulturnog nasleđa, jezika i običaja ove manjine u našoj državi. Skoro svako mesto u kojem žive Slovaci može se ponositi udruženjem, koje svoju delatnost usmerava na pomenute oblasti. Jedno od najstarijih i najaktivnijih ovakvih udruženja jeste, bez sumnje, Slovačko kulturno-umetničko društvo “Heroj Janko Čmelik” iz […]

Желим више ...
РУСИНСКА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКА ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА У ВОЈВОДИНИ – РУСКИ КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКИ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ У ВОЙВОДИНИ

РУСИНСКА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКА ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА У ВОЈВОДИНИ – РУСКИ КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКИ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ У ВОЙВОДИНИ

У великој већини места где живе Русини у Војводини основана су удружења или друштва која негују русински језик, традицију и културу. Њихове активности понајвише финасира Национални савет Русинске националне мањине Републике Србије, Завод за културу Војвођанских русина, као и локална самоуправа и одређени покрајински секретаријати такође по пројектима и конкурсима. Већина удружења и друштaва ради […]

Желим више ...
КО ЗНА РУСИНСКИ МОЖЕ РАЗУМЕТИ СВЕ СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ – ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ

КО ЗНА РУСИНСКИ МОЖЕ РАЗУМЕТИ СВЕ СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ – ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ

По историјском пореклу Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Руси. Током столећа мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао je све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској. Русини за себе кажу да су Руснаци, a […]

Желим више ...
SVEČANA SEDNICA NACIONALNOG SAVETA SLOVAČKE NACIONALNE MANJINE / SLÁVNOSTNÉ ZASADNUTIE NÁRODNOSTNEJ RADY SLOVENSKEJ NÁRODNOSTNEJ MENŠINY

SVEČANA SEDNICA NACIONALNOG SAVETA SLOVAČKE NACIONALNE MANJINE / SLÁVNOSTNÉ ZASADNUTIE NÁRODNOSTNEJ RADY SLOVENSKEJ NÁRODNOSTNEJ MENŠINY

28. novembra, u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, održana je svečana sednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. Ova sednica, koja je protekla u svečanoj atmosferi, na dnevnom redu je imala samo jednu tačku – vanrednu dodelu Plaketa Nacionalnog saveta dvema zaslužnim osobama iz redova ovdašnjih Slovaka. Sednicu je vodila Libuška Lakatošova, predsednica NSSNM, koja […]

Желим више ...
20. FESTIVAL MLADIH PEVAČA SLOVAČKIH NARODNIH PESAMA “RASPEVANI SREM” U STAROJ PAZOVI / 20. ROČNÍK FESTIVALU MLADÝCH SPEVÁKOV SLOVENSKÝCH ĽUDOVÝCH PIESNÍ ROZOSPIEVANÝ SRIEM V STAREJ PAZOVE

20. FESTIVAL MLADIH PEVAČA SLOVAČKIH NARODNIH PESAMA “RASPEVANI SREM” U STAROJ PAZOVI / 20. ROČNÍK FESTIVALU MLADÝCH SPEVÁKOV SLOVENSKÝCH ĽUDOVÝCH PIESNÍ ROZOSPIEVANÝ SRIEM V STAREJ PAZOVE

Prošle nedelje, tačnije 24. novembra, održan je jubilarni festival mladih pevača slovačkih narodnih pesama “Raspevani Srem”. 20. godišnjica ovog sremskog festivala je svakako vredna poštovanja, a organizovana je u Staroj Pazovi uz prisustvo brojnih predstavnika političkog i kulturnog života vojvođanskih Slovaka. Publiku je najpre pozdravila predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, ujedno i predsednica staropazovačkog […]

Желим више ...
МЛАДИ СУ СЕ ВЕСЕЛИЛИ ДО САМОГ ЈУТРА – МЛАДИ ШЕ ВЕШЕЛЄЛИ ДО САМОГО РАНА

МЛАДИ СУ СЕ ВЕСЕЛИЛИ ДО САМОГ ЈУТРА – МЛАДИ ШЕ ВЕШЕЛЄЛИ ДО САМОГО РАНА

Русини у Војводини су познати по организацијама балова, а балови намењени само за младе организују се само у два места, у Руском Крстуру и у Ђурђеву. Ђурђевачки Бал младих је млађи, а последњи је одржан јуче увече, у суботу 9. новембра. Организују га млади из Културно-уметничког друштва „Тарас Шевченко” из Ђурђева, у чијим се просторијама […]

Желим више ...
У ЂУРЂЕВУ СА ЂАЦИМА НА 13. „ПОЕТИЧНИМ НИТИМА МЕЛАНИЈЕ ПАВЛОВИЋ” – У ДЮРДЬОВЕ ЗОЗ ШКОЛЯРАМИ НА 13. „ПОЕТСКИХ НЇТКОХ МЕЛАНИЇ ПАВЛОВИЧ”

У ЂУРЂЕВУ СА ЂАЦИМА НА 13. „ПОЕТИЧНИМ НИТИМА МЕЛАНИЈЕ ПАВЛОВИЋ” – У ДЮРДЬОВЕ ЗОЗ ШКОЛЯРАМИ НА 13. „ПОЕТСКИХ НЇТКОХ МЕЛАНИЇ ПАВЛОВИЧ”

У оквиру 13. „Поетичних нити Меланије Павловић” јуче, четвртак 7. новембра, у Основној школи „Јован Јовановић Змај” у Ђурђеву промовисана су најновија издања Друштва за русински језик, литературу и културу. Било је речи и о старијим значајнијим и капиталним издањима. На програму су били присутни ђаци првог и четвртог разреда русинских одељења ђурђевачке школе са […]

Желим више ...
ГЛАСОВИ И ВРЕМЕНА – ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА О РУСИНСКОМ РАДИО-НОВИНАРСТВУ;  ГЛАСИ И ЧАСИ – ПЕРША ПУБЛИКАЦИЯ О РУСКИМ РАДИО-НОВИНАРСТВЕ

ГЛАСОВИ И ВРЕМЕНА – ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА О РУСИНСКОМ РАДИО-НОВИНАРСТВУ; ГЛАСИ И ЧАСИ – ПЕРША ПУБЛИКАЦИЯ О РУСКИМ РАДИО-НОВИНАРСТВЕ

Иницијативу за писање књиге да би остао писани траг о 70 година Русинске редакције Радија Нови Сад дао је Штефан Худак, новинар, писац и публициста у писму, које је послао Русинској редакцији Радија Нови Сад 24. јануара 2005. године – прва је реченица коју је у преговору написала Марија Тот једна из групе аутора књиге […]

Желим више ...
LIBUŠKA LAKATOŠ RAZGOVOR SA PREDSEDNICOM NACIONALNOG SAVETA SLOVAČKE NACIONALNE MANJINE LIBUŠKOM LAKATOŠ - S PREDSEDNÍČKOU NRSNM LIBUŠKOU LAKATOŠOVOU

LIBUŠKA LAKATOŠ RAZGOVOR SA PREDSEDNICOM NACIONALNOG SAVETA SLOVAČKE NACIONALNE MANJINE LIBUŠKOM LAKATOŠ - S PREDSEDNÍČKOU NRSNM LIBUŠKOU LAKATOŠOVOU

Uspeh jedne institucije zavisi od sposobnosti lidera. Ako predsednici, direktori nemaju ambicija, ideja, niti uspostavljaju kontakte, pasivni su, ustanova ne može da postiže rezultate. Za uspeh su takođe važna dobra komunikacija, spremnost za saradnju, visok nivo kooperativnosti osobe, poštovanje drugih ljudi, prilagodljivost, lojalnost i pre svega unutrašnja lepota, koja isto tako zahteva toliko pažnje kao […]

Желим више ...