Полагањем венаца, изрицањем молитве за мртве – Кадиша и евоцирањем сећања на петровградске Јевреје кроз књижевно дело Ивана Ивањија, на Jеврејском меморијалном гробљу у Зрењанину данас је обележена 83. годишњица од депортације Јевреја, трагичних догађаја из прве ратне године током Другог светског рата. Тог дана, 18. августа 1941. године, шлеповима низ Бегеј, Тису и Дунав, депортовано је у београдске логоре смрти 1288 припадника јеврејске заједнице из тадашњег Петровграда и других места у Банату. Неки од њих, услед високих температура и нехуманих услова транспорта у претрпаним шлеповима, нису преживели ни путовање.
У Београду су мушкарци затворени у логор „Топовске шупе“ и одатле систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева. Жене и деца су смештени у логор смрти „Сајмиште“, где су целу зиму морени хладноћом и глађу.У само једном дану нестала је готово целокупна предратна популација Јевреја из нашег града.
Присутне је, у име Јеврејске општине Зрењанина, поздравила Ивана Кукољ Соларов, која је и прочитала одломак из романа „Авети из једног малог града“ недавно преминулог књижевника, нашег суграђанина и потомка петровградских Јевреја, који је преживео Холокауст, Ивана Ивањија.
Председница Јеврејске општине Зрењанин Љиљана Попов у свом обраћању истакла је да је ово 83. година од страдања Јевреја Зрењанина, али да је 1941. била прва година када смо добили епитет „слободне“ територије, очишћене од Јевреја.
– Да ли неко може да буде „очишћен“? Да ли може да буде „слободан“ на такав начин? Сећање је оно што нас обликује и одликује сазнањем да смо од њега могли доста научити. Нажалост, да ли можемо да видимо будућност? Историја нам говори да то није могуће и да генерације које понављају грехе својих предака ништа нису уочиле. Наша мисија је да генерације које стасавају образујемо, научимо да памте, да примене прошлост у борби против садашњости, јер са стањем какво је било четрдесетих година прошлог века дошло је до тога да се из злочина роди Холокауст. Он би требало да буде и лекција за нешто што не сме да се изроди, а то су неправде, злочини, и нажалост поново антисемитизам – поручила је Љиљана Попов.
Додала је да су се окупили данас како би оплакали губитак толиког броја жртава и славили оне који су их спасли, одали почаст онима који су преживели и размишљали о обавезама живих, да се сећају.
– Данас су наше обавезе још одговорније. Прашина времена прекрива сећање, а ми не смемо више никада ни да помислимо да је нешто немогуће, већ да пронађемо у себи Макабејца. Нема бољег образовања за будућност од гаранције да ћемо се увек сећати прошлости, без обзира на жртве и трагедије, и не поновило се никоме оно што је јеврејски народ преживео – рекла је још она.
Председница ЈО Зрењанин истакла је допринос и помоћ Града Зрењанина у неговању сећања на страдале припаднике јеврејске заједнице. Подсетила је да је Зрењанин први град у Србији који је поставио јединствена обележја, „камен спотицања“, као и да је допринео уређењу свих места и споменика који указују на страдања током Другог светског рата.
Кадиш, јеврејску молитву за мртве, изрекао је врховни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел.
У церемонији полагања венаца на обновљени споменик учествовали су представници Града Зрењанина, Савеза јеврејских општина Србије, градског одбора СУБНОР, делегације јеврејских општина градова Београд, Нови Сад, Суботица, Панчево, Сомбор и Зрењанин. Посебно су цвеће положили госпођа Карен Карлсон, из Сједињених Америчких Држава, потомак петровградских Јевреја и Јован Робал, донедавно ученик Зрењанинске гимназије, сада студенти друштвени активиста.
У име Града Зрењанина, венац је положио заменик градоначелника Саша Сантовац.
Споменик на Jеврејском гробљу у облику Давидове звезде постављен је 1986. године, а рестауриран прошле године, када су на његову основу постављене и плоче са именима свих страдалих 1941. године.
Извор: Град Зрењанин