ЧИЈА ЈЕ МЕЗИМИЦА БИЛА „МЕЗИМИЦА”

У години када је држава одвојила највећа средства за српске филмаџије, Филмски центар Србије (ФЦС), посредством кога се у 2018. расподељује око 8,5 милиона евра филмским ствараоцима, често је на насловним странама због нефилмских разлога.

Последњи случај који данима тресе филмске кругове и све више интересује и ширу јавност односи се на  филм „Мезимица” редитеља и продуцента Немање Ћипранића, заправо „незгодни” сценарио, због кога снимање није ни почело.

Иначе, сценарио је прошао на конкурсу Филмског центра и требало је да добије одређена средства за снимање, а по уговору – да буде завршен до маја-јуна ове године. Као и у случају филма „Терет”, који је приказан на Канском фестивалу, а у новембру би требало да се нађе и пред домаћом публиком, и пројекат „Мезимица” понео је епитет „антисрпски”.

Заправо, упућени тврде да је та оцена извучена из неких карактеристика које је дао продуцент, „Тестамент филмс” Светозара Цветковића, образлажући зашто жели делимичну измену сценарија.

Филм, по речима сценаристе Димитрија Војнова, говори о бившем дебеовцу који данас ради као макро, па од трговаца белим робљем купује Рускињу и заљубљује се у њу. Једног дана трговци је отимају, јер су направили договор да неком страном клијенту продају њено срце и онда он креће у акцију спасавања и полази на пут искупљења. У допису Филмском центру продуцентска кућа „Тестамент филмс” навела је, између осталог, да, без обзира на то што је реч о споредним ликовима у филму, „представљање припадника нашег народа као трговаца органима и имплицирање да су девојке прибављене са територије Косова и Метохије”, значило би „прекрајање историјских чињеница и изазвало би бурну реакцију јавности што није циљ овог пројекта”.

Како се још наводи, појављивање припадника српског народа као трговаца органима, повезаним са територијом КиМ „представља разлог због којег друге продукцијске куће не желе да наставе сарадњу са ’Тестаментс филмс’ д.о.о. уколико до измене сценарија не дође”. С друге стране, како се истиче, тема филма није трговина људским органима, па предложена измена „свакако не дира у суштину ни сценарија ни филмског дела”.

У јуну се Војнов обратио ФЦС наводима да има сазнања да је његов сценарио прошао кроз суштинске измене, без његовог знања, и између осталог пита Филмски центар да ли је одобрио те измене и да ли се слаже да финансира и тако измењен пројекат, са молбом да му предочи какве су његове могућности као аутора да заштити своја морална права и достојанство. У августу Војнов потписује са Ћипранићем Анекс уговора о уступању на коришћење сценарија као ауторског дела, у коме, између осталог, „сагласно констатују” да је продуцент (Ћипранић) извршио измене сценарија и да ће се филм произвести у складу са измењеним сценаријем. Овим анексом уређују и начин на који ће сценариста бити потписан након прегледа коначне верзије снимљеног филма – под псеудонимом или именом и презименом.

У јеку настале афере, у јавност доспева и информација да је Драган Бјелогрлић пре годину дана одбио улогу корумпираног командира полиције умешаног у трговину органима. Оно што интригира јавност у вези са овим случајем је питање цензуре. Да ли је снимање „Мезимице” забрањено, као што тврде сценариста Војнов и Никола Којо, који је требало да игра једну од главних улога? Или није то, него продуцент, због тешкоћа у реализацији филма, одустаје од пројекта.

Медији су јуче пренели изјаву Светозара Цветковића, који тврди да је потписао споразумни раскид уговора са директором ФЦС Бобаном Јевтићем, по коме су се обе стране сагласиле да не постоје услови под којима би могао нормално да настави рад на филму. Војнов, пак, не одустаје од тврдњи о забрани филма, па је и јуче на „Твитеру”, поводом најава о довођењу великих холивудских продукција у Србију, питао: „Ко мисли да било који озбиљан холивудски студио или само глумац може себи да дозволи скандал снимања у земљи где се забрањују филмови?”

„Тврдње о забрани филма Мезимица” су злонамерне и нетачне, саопштио је Управни одбор ФЦС. „Чак и највећем лаику јасно је да Управни одбор ФЦС-а нема надлежности да забрани снимање било ког филма, нити би ико у Управном одбору имао такву жељу или намеру”, наводи се у саопштењу и додаје да је Србија демократска земља у којој нема цензуре.

„Једина истина која се у званичним документима може доказати, за разлику од мноштва измишљотина које су изречене, јесте да УО ФЦС није донео ниједну одлуку која се тиче филма ’Мезимица’, као и да УО није имао разлога да уопште расправља о овом филму, јер је у међувремену споразумно раскинут уговор између продуцента и ФЦС, с обзиром на то да не постоје услови у којима је могуће наставити рад на овом пројекту, а с обзиром на неосноване информације у појединим медијима и хајку која се тим поводом повела”, објашњено је у саопштењу издатом пре два дана. Филм није забрањен, нити је било икаквих притисака на било ког аутора, наглашава УО. „Сматрамо да неистине које се износе штете пре свега српском филму, који са средствима која је влада определила има могућност да се развија. Зато је недопустиво да се због личних интереса појединаца даље наноси штета овој институцији”, закључује се у саопштењу УО ФЦС.

Како сазнајемо од члана УО, који је желео да остане анониман, пројекти Војнова су до сада шест пута добили средства од ФЦС, у износу од више од 100 милиона динара, а он је осам пута био члан конкурсних комисија. Када је реч о оптужбама о антисрпским филмовима које финансира ФЦС, односно држава, наш саговорник каже да није посао овог центра да буде државни цензор, али јесте му задатак да „утврди смерове развоја ФЦС и кинематографије, бар у делу који се тиче државних субвенција”. „Ово је слободно тржиште и свако може да сними филм какав год хоће и с каквом год хоће темом. Али држава мора да зна шта су јој приоритети и какву врсту националне културе хоће да развија”, указује овај члан УО ФЦС.

Извор: Политика