Sa zakašnjenjem od nekih pola sata, izazvane dužinom prethodne sinoćne predstave, u prepunoj sali, “Pera Dobrinović”, SNP-a je počela takođe velika predstava, velikog i pravog pozorišta ali sa potpuno različom temom i potpuno različitim epilogom od pomenuta o kojoj je bilo reči u prethodnom piskaranju. Ovoga puta nas je zagrebačko Kazalište mladih suočilo sa međimurskim “tamnim vilajetom” u potresnoj drami o odrastanju, bolje reći, potiskivanju traumatičnih sećanja na odrastanje koja kasnije ostavljaju neizbrisive ožiljke na život svakog pojedinca. Tekst je proistekao iz sjajne dramatizacije drugog po redu romana, sada već opravdano, možemo reći nove zvezde hrvatske književne scene Kristiana Novaka. Na pitanje da po ko zna koji put odgovori o čemu se radi u romanu prilikom praizvedbe, sada već dramskog dela, Novak kaže: “Samo obmana i eskapizam olakšavaju bol, ali vode u izolaciju. Izolacija je plodno tlo za demone, prerušene u prijatelje. Osećaj krivnje za smrt drugih, makar neopravdan, postaje vidljiv i privlači mržnju kolektiva. Kolektiv će se grubo okrenuti na nekoga tko se osjetio krivim, nikada na nekoga tko krivnju negira. Narativ kolektiva o samome sebi čini sve da bi ostao afirmativan. Proždire sve što mu se uklapa, ispljune ostalo.”
Reditelj Dora Ruždjak Podolski se vrlo studiozno pripremala za rad na ovom projektu. Po njenim rečima skoro dve godine je trajao proces od početnih dogovora sa upravom ZKM-a, preko saradnje sa Tomislavom Zajecom prilikom rada na dramatizaciji, do ozbiljnih priprema ansambla u trajanju od četri/pet mesecina na učenju dijalekta koji je sa svojom vokalizacijom jedinstven u Evropi, do saradnje sa kompozitorom i izvođačem muzičke podloge koja se bazira na autentičnom etno melosu Međimurja, do pronalaženja jedinog preostalog majstora koji zna da to napravi je izradio svečarske maske/lutke (čaplje)… do rada na probama sa ansamblom, konačno premijere te života projekta koji će u septemru doživti 50-tu reprizu što čak i u svetskim razmerama predstavlja ozbiljnu brojku.
Ozbiljnost i posvećenost radu na ovom projektu se oslikava u kreativnim rešenjima čitavog autorskog tima do povelikog glumačkog anasambla koji od prvog trenutka diše kao jedan te na sceni funkcioniše kao dobro podmazan sat koji nam priča ovu vrlo tešku i potresnu priču. Tri nivoa radnje se pretapaju pred našim očima od intimne svađe glavnog junaka sa svojom devojkom koja se sprema da ga napusti zbog toga što joj stalno priča različite verzije svoga detinjstva potiskujući istinu koja ga sputava preko dokumentarističke koja sa nekom vrstom, danas popularnog svetskog termina političke korektnosti iznosi činjenicu o osam samoubistava u jednom selu u vrlo kratkom periodu početkom devedestih godina, tj. godina u kojim je naš junak odrastao u tom istom selu i treći deo koji nas vraća autentičnoj prikrivenoj, zastrašujućoj priči koja se stvarno dešavala pred očima dečaka.
Iz odličnog ansambla moramo izdvojiti nosioca glavne uloge Adriana Pezdirca koji pod paskom i ogromnu pomoć iskusnijeg dela glumačkog ansambla izrasta u velikog glumca i njegovog po godinama bliskog kolegu, u predstavi najboljeg druga Franca, Dadu Ćosića. Šlag na ovoj čvrstoj kolektivnoj igri dodaje izuzetna Urša Raukar svojim izvanrednim tumačenjem Bake.
Posebnost čitavom doživljaju dodaje diskretno prisutvo kompozitora i izvođača muzike (čelo) na sceni koji svojim praćenjem i prilagođavanjem dešavanjima uliva sigurnost samim izvođačima.
Na kraju možemo samo da dodamo da su i sami izvođači bili prijatno iznenađeni dugotrajnim, gromoglasnim apaluzom koji je se prolomio na kraju predstave a potom se prelio u “standing ovations” kojim ih je nagradila sterijanska publika u već kasnim noćnim satima.
Pozor! Pozorje! –Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.