Često se srećemo sa terminom EC, EC vode za navodnjavanje, kažu nam stručnjaci da treba proveriti pored PH i EC vode za navodnjavanje. Neko nam kaže da je to ustvari bitnija stavka u analizi vode od PH dok neko tvrdi da je potpuno nebitna.
EC –Električni Konduktivitet, predstavlja meru elektro-provodljivosti rastvora i izražava se u jedinicama µS/cm – mikro simens po centimetru, mS/cm – mili simens po centimetru, dS/m – deci simens po metru. To je ustvari brojno izražena sposobnost ispitivanog uzorka vode da provodi struju.
1 dS/m = 1 mS/cm = 1000 µS/cm odnosno 1 µS/cm = 0,001 mS/cm
Kada je voda čista bez ikakvih rastvorenih supatanci prirodno provodi stuju, apsolutna čista voda ima provodljivost 0,055 µS/cm
Elektro-provodljivost vode potiče od rastvorenih soli i direktno zavisi od količine reastvorenih jona u njoj. Na primer djubrivo amonijum-nitrat ukoliko ga dodamo vodi,
NH4NO3 čvrsto + H2O →( NH4+) + (NO3-)
u vodi sada imamo amonijum jone koji su pozitivno naelektrisani i nitratne jone koji su negativno naelelktrisani, a kada imamo naelektrisane supsatance eto nam provodnika za struju. Što više naelektrisanih supstanci bolji provodnik.
Većina biljnih hraniva su u obliku soli koja je dodata u vodi. EC nam može dati orijentacionu sliku o opštem sadržaju jonskih hraniva u vodi za zalivanje. Što je više jona , jednog ili više različitih jedinjenja, prisutno u vodi to je veća vrednost EC. Ali isto tako nam može dati lažno povoljan ili nepovoljan rezultat, na primeru morske vode usled prisustva veće količine NaCl – natrijum hlorida,
NaCl + H2O →(Na+) +(Cl-)
odnosno kuhinjske soli, EC može biti i milion puta veća od čiste dejonizovane ili destilovane vode. I ovde imamo jone natrijuma koji su pozitivno naelektrisani i jone hlora koji su negativno naelektrisani i opet što više naelektrisanja veća provodljivost struje. Odnosno bolje poredjenje bi bilo ukoliko u čašu destilovane vode dodamo kašičicu kuhinjske soli EC će znatno biti povećan , ali to ne znači da je ta voda izuzetno bogata hranljivim materijama za biljku, već je toksična za biljku.
Razmotrićemo još jedan drastičan primer . Ukoliko u destilovanoj vodi rastvorimo so uranijum – hlorida do prihvatljive vrednosti EC, odnosno imamo destilovanu vodu i dodamo malo uranijum hlorida i damo nekom da nam proveri vrednost EC i on nam kaže da je na osnovu tog parametra voda izuzetno dobra za zalivanje.
Znači EC nam daje podatak o prisutnosti jonskih jedinjenja, on ne razlikuje toksično od korisno.
Različite biljke u različitom uzrastu i fazama razvoja različito podnose EC vrednosti. Tako prema nekim stranim autorima za mladje tek posadjene biljke i sadnice ne bi trebala vrednost EC da prelazi 0,75 dS/m, dok za starije useve može ići do 1,5 dS/m.
Bez obzira što se radi o hranljivim supstanacama, ne treba ići u krajnosti i preterivati sa djubrivima u sistemima za zalivanje, bolje je češće po malo nego odjednom veća količina, bolje veća količina blažeg hranljivog rastvora koji se lagano pušta u zalivni sistem i razredjuje sa tekućom vodom nego manja količina koncentrovanijeg hranljivog rastvora koji se brzo propusti kroz zalivni sistem i prilikom mešanja sa tekućom vodom daje veće vrednosti EC.
Prilikom uporedjivanja podataka datih u različitim analizama treba obratiti pažnju na jedinice, veoma često na različitim forumima i savetovanjima se govori o vrednostima EC bez navodjena jedinica, tako da se na nekim sajtovima nalazi podatak da je najbolja vrednost EC 0,5 ali nije navedeno čega odnosno da li je to izraženo u µS/cm, mS/cm ili dS/m, pa je teško uporedjivati podatke.
Tipični merač za EC se satoji od dve elektrode koje se uranjaju u uzorkovanu vodu. Merači za EC su jednostavni i danas se mogu kupiti u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, prodavnicama hidroponske opreme, prodavnicama baštovanske opreme.
Izvor: Agropress