Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Тако се Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.
У војвођанским селима, се задржао обичај поливања девојака на васкршњи понедељак. Наиме, млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.
Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.
На васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, али како је дан раније предвиђен за најужу породицу, овог дана се угошћавају кумови, родбина, пријатељи.