Видовдан се данас у Србији обележава као државни празник, у спомен на Косовску битку и кнеза Лазара Хребељановића, као и у сећање на погинуле и умрле у свим ратовима. Лазарев избор „небеског царства“ и свесна жртва зарад виших вредности улили су неуништиву снагу у традицију поштовања Видовданског завета, учинили га митским даном српског народа. Косово је израсло у централни догађај српске историје, Косовски бој је ушао у књижевност, народну поезију, у политичку свест. Почевши са средњовековном књижевношћу, преко романтизма, све до данашњих дана, косовски мит је непролазна инспирација и чест мотив у опусу бројних истакнутих уметника. Огроман је утицај овог догађаја на историју и културу српског народа. Ту историјске чињенице нису више пресудне, овај догађај их надилази.
Видовдан који, уз светосавље, представља главну духовну вертикалу српског народа, не би требало тумачити у светлу новије историје. Видовдански завет би требало да подсећа на страдање за веру и правду, на опредељење за духовне, хришћанске вредности, уместо за ситне овоземаљске користи. Основни симбол Видовдана је постављање виших моралних циљева изнад краткорочних, борба и жртва за идеале. Можда има призвук својеврсног патоса, али ова „најскупља српска реч“, како је песник рекао, треба се пажљиво изговарати, али и опрезно слушати. Подложна је манипулацији, политизацији. Па између пригодних текстова које медији рециклирају сваке године, између откривања споменика, свечаних академија и понеког политичког говора – не треба заборавити суштину и морални подвиг који овај дан симболизује.