Србија је једна од четири источноевропске земље укључене у пројекат швајцарске Владе који треба да помогне нашим пољопривредницима да рационално користе минерална ђубрива. Пољопривредна стручна служба Сомбор била је домаћин саветовања које је одржано као део тог пројекта.
Највећи део ораница у Војводини- чак 75 посто некада је било земљиште које је имало око пет посто хумуса. Слика је данас свим другачија и може се рећи да су војвођанске њиве све мање плодне.
» Са 75 посто површина које су имале садржај хумуса од пет посто, дошли смо до тога да овај проценат хумуса има око један посто њива. Практично нам је цела Војводина угрожена, па она прича да би Војводина могла да храни пола Европе није реална прича за пољопривредну производњу «, каже др Јовица Васин, руководилац лабораторије за земљиште Института за ратарство и повртарство Нови Сад.
Годинама је њивама давано све мање стајњака, а 70-тих годин прошлог века почела је масовна употреба минералних ђубрива, па је полако смањивано ђубрење стајњаком.
„Смањиван је и сточни фонд, па од два условна грла колико је по хектару потребно да би имали довољно стајњака ми у Србији имамо 0,3 грла стоке по хектару, што је седам пута мање у односу на потребе нашег земљишта за органским ђубривима. То је главни, али не и једини разлог опадања органске метерије у земљишту“, каже Васин.
Земљиште које нема довољно хумуса даће мање приносе, а нарочито је то изражено у екстремним годинама.
„Земљиште са довољним садржајем органских материја много боље држи влагу у условима када имамо дуготрајне суше, а то нам говори искуство претходних пет година, а то нас чека и наредних година. Земљиште које има довољно органске материје ће се лакше одупрети таквим ексцесима“, каже Васин.
А како рационално користити минерална ђубрива да њихова употреба донесе корист, а не штету у томе ће пољопривредним стручним службама и пољопривредницима помоћи стручњаци из Швајцарске, кроз пројекат СКОПЕС.
„Ђубрива с једне стране утичу на повећање приноса, али неадекватна примена може да има негативне последице. Зато смо хтели да овде пренесемо искуства Швајцарске и Чешке. Често се греши и можда смо мало сувише конфорни када примењујемо комплетна азотна ђубрива за јаре усеве у пред сетви. Ако се то издели на више порција, ефекат ће бити бољи, бољи ће бити приноси и биће мања могућност загађења животне средине“, вели проф. др Јован Црнобарац са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Пројекат финансира швајцарска Влада, кроз пројекат СКОПЕС, а одабрана су земље источне Европе и то с разлогом.
„Источна Европа одабрана је јер су у ранијем периоду земље тог дела имале другачији концепт у ђубрењу, односно постизања максималних приноса, где се у други план стављала заштита земљишта“, каже Сократ Синај из Агросцопа у Швајцарској.
Осим Србије у пројекат је укључена Албанија, Азербејџан, Чешка, а вредност пројекта по земљи је 50.000 еура.
Извор : РТВ