Koncept ”biljke prijatelji” ili ”dobre komšije” podrazumeva združivanje useva, odnosno gajenje dva ili više useva istovremeno na jedom polju. Združivanje je jedna od najvažnijih i najprimenjenijih mera u poljoprivredi. Ukoliko se napravi dobar izbor biljaka mogu se očekivati dobri rezultati.
Dosadašnja shvatanja u oblasti poljoprivrede išla su u pravcu sve većeg intenziviranja tehnologije proizvodnje, pri čemu bi se gajio samo jedan usev.
Međutim, u poslednje vreme sve češće nailazimo na mišljenje da združivanje useva ne predstavlja zastareo pristup biljnoj proizvodnji, kakvo je mišljenje većine, već suprotno, ovo može biti jedan od dobrih načina zaštite biljaka i očuvanja prirodnih resursa.
Kao primer navodi se gajenje brokolija u kombinaciji sa živim malčem između redova sa biljkama poput bele deteline, crvene deteline ili žutog zvezdana, koje smanjuju napad od štetočine kupusne vaši, a detelina obogaćuje zemljište azotom, jer spada u grupu biljaka azotofiksatora.
Mešane vrste – “biljke prijatelji” specifičnost su organskog baštovanstva i gaje se kao ivičnjaci polja, između redova glavnih kultura (međuusev), red do reda, naizmenično u istom redu, cik – cak, u krug i oko pojedinačnih biljaka, pri čemu je osnova za gajenje njihova međusobna trpeljivost.
Kao mešane vrste uspešno se kombinuju:
- visoke i niske biljke;
- biljke različitih potreba i zahteva prema vodi, toploti i svetlost;
- biljke kratke i duge vegetacije;
- biljke sa različitom dubinom prodiranja korenovog sistema – biljke plitkog i dubokog korena;
- zatim bujne i manje bujne biljke
Zbog alelopatskog odnosa, najbitnije je da su to biljke koje uspevaju jedna pored druge, jer osnovu združivanja čine pozitivni efekti jedne biljne vrste na drugu.
Zašto “biljke prijatelji”?
Mešane vrste međusobnim delovanjem potpomažu rast i razvoj, vrše ulogu zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina, gusta masa biljaka štiti zemljište od erozije i isušivanja površinskog sloja zemljišta, kao i od zakorovljenosti.
Gajenjem biljaka različitih osobina zajedno, ujednačenije se koriste hraniva iz zemljišta, kao i rezerve dostupne vlage.
Biljke, takođe, štite jedna drugu od žege, te je zbog toga manje isparavanje sa površine lista.
Osim navedenih koristi, “biljke prijatelji” u kombinaciji povrća, cveća i začinskih, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta utiču na estetski izgled, te polja postaju ne samo mesto proizvodnje već i odmora i opuštanja.
Kako deluju “biljke prijatelji”?
Veliki broj biljaka izlučuje hemijske supstance koje na drugu biljnu vrstu deluju pozitivno – stimulativno, ili negativno. Taj odnos se naziva alelopatija, i odlučuje da li određene kulture mogu da se gaje zajedno ili ne.
“Biljke prijatelji” deluju na različite načine:
Biljke zamke
Predstavljaju biljke koje se gaje sa ciljem privlačenja određenih štetočina. Konkretno, bob, dragoljub i suncokret domaćini su za crne, crvene i zelene lisne vaši, raštan najviše privlači buvač i štiti kupusnjače.
Kao još jedan primer navodi se plavi patlidžan, koji je poželjno gajiti pored krompira, jer će krompirova zlatica pre izabrati da se hrani listovima patlidžana nego listovima krompira.
Neke biljne vrste korenovim ili nadzemnim delovima luče biohemijske supstance koje odbijaju štetne zemljišne i druge insekte i na taj način čuvaju susedne biljke. Jedna od takvih biljaka ja kadifica koja luči tiofen i odbija nematode.
Zbog navedenog dejstva preporučuje se za gajenje kao prethodni usev, jer zemljište čisti od nematode, ali i štetnih gljivica. Ovakav vid preventive posebno je značajan kod gajenja paradajza, luka i mrkve.
Vrlo često se kombinuje sa nevenom i zajedno se seju kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenim parcelama.
Bela slačica ima sličan efekat, a istovremeno je i zelenišno đubrivo. Orah luči supstancu juglon, koja sprečava rast mnogih biljnih vrsta ispod krošnje.
Biljke intenzivnog rasta
Biljke koje obrazuju veliku nadzemnu masu dobre su kao senovita mesta, a takođe pokrivaju zemljište, te se seju između redova povrća čineći zeleni pokrivač zemljišta.
Dobre i loše komšije
Prilikom gajenja useva u združenoj setvi, modifikacije mikroklime u korist susedne biljke vrlo često su razlog povećanja prinosa.
Tako je kod bundeva i kukuruza ustanovljeno da se povećanje prinosa od 30% dobija u kombinaciju 2:1 u korist tikava, što znači da se seju 2 reda tikava na rastojanje između redova 1,4m i 2 reda kukuruza na standardnom rastojanje 0,7m (Momirović, et al.1998).
Kao još jedan primer modifikacije mikroklime navodi se združena setva vrežastih kultura i visokih useva. Naime, vrežaste kulture reaguju na veću relativnu vlažnost vazduha i odgovara im manja učestalost i brzina vazdušnog strujanja, te se stoga seju u kombinaciji sa visokim biljkama kao što je npr. kukuruz šećerac, koji obezbeđuje pomenute uslove.
Kako bi se kombinovale određene biljne vrste, značajno je poznavanje osobina biljaka.
Tako na primer, paprika uz paradajz uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike, te je zbog toga pomenute useve potrebno razdvojiti većim razmakom ili setvom bosiljka između polja paprike i paradajza.
Široku primenu u organskim uslovima proizvodnje ima već poznata kombinacija crni luk + mrkva.
Ove dve vrste odlikuju se visokim sadržajem eteričnih ulja (šargarepa sa azotom a luk sa sumporom), te svojim specifičnim izlučevinama mrkva tera lukovu muvu a luk mrkvinu muvu.
Salata i rotkvica su dve biljne vrste koje izrazito dobro uspevaju jedna pored druge. Salata + crni i beli luk je, takođe, provereno dobra kombinacija.
Kupusnjače i žalfija je još jedna u nizu kombinacija dobrih suseda. Gajenjem useva u ovom sastavu, kupusna muva zbog jakog mirisa žalfije izbegava kupusnjače i ne polaže jaja na listove.
Jagode su podložne gljivičnim infekcijama, koja se mogu rešiti ukoliko se u usev jagoda posada praziluk ili beli luk.
Spanać je poželjno sejati pored celera, koji svojim izraženim mirisom odbija sve značajnije štetočine.
Poznate uspešne biljke prijatelji su tzv. tri sestre, kukuruz + pasulj + tikve/bundeve. Tikve/bundeve pokrivaju zemljište odnosno služe kao živi malč, pasulj fiksira azot a kukuruz stvara povoljne mikroklimatske uslove za uspevanje pasulja.
Bosiljak je poželjno sejati u blizini paradajza zbog nekoliko razloga. Paradajz pravi senku osetljivom bosiljku koji odlaže cvetanje, produžava berbu i na taj način povećava prinos, dok sa druge strane bosiljak tera vaši koje bi htele da polože jaja u plod paradajza. Konkurencije između ovih biljaka nije izražena, s obzirom da je koren paradajza dubok a koren bosiljka prodire plitko.
Začinsko bilje delimično poboljšava ukus susednih biljaka. To je primećeno kod mladog krompira koji je bio posađen u združenoj setvi sa kimom i korijanderom.
Dragoljub, neven i korijander podstiču zdravlje krompira i štite ga od plamenjače. Dragoljub svojim jakim mirisom pored brokolija, tikvica, kupusa i voća odbija lisne vaši.
Neven je jedna od omiljenih cvetnih vrsta u organskoj poljoprivredi. Kao susednu biljku najviše ga vole paradajz, kupus, pasulj, luk, šargarepa i voćne vrste. Koristi se i kao sredstvo protiv zemljišnih štetočina, pri čemu se zaorava u fazi punog cvetanja.
Kadifa je, takođe, vrsta koja se najviše javlja u organskim poljima. Posađena između redova krompira štiti ga svojim mirisom od ekonomski najznačajnije štetočine krompira, zlatice.
Kamilica povećava otpornost povrtarskih kultura na napad gljivica i odvraća lukovog moljca. Posebno je vole grašak, krompir, salata, blitva, spanać, celer, luk i praziluk. Potvrđeno je da samo jedna biljka kamilice od belog crva štiti površinu 1m2.
Krasuljica i korijander sprečavaju napad lisnih vaši.
Žalfija posađena pored kupusa štiti ga od napada kupusnog belca (istu funkciju vrše i čubar, kadulja i majčina dušica) i puževa golaća.
Bosiljak štiti krastavac i paradajz od napada pepelnice, dok od iste bolesti luk štiti majoran. Pored zaštite od bolesti, bosiljak odbija trips, muve i komarce.
Cvet hrizantema korenskim izlučevinama uništava nematode.
Beli luk štiti biljke od gljivičnih bolesti, plesni i truleži.
Peršun pozitivno deluje na neke parazite praziluka.
Biljke ricinusa ne dozvoljavaju da se u njihovoj okolini kreću krtice, a takođe uspešno tera komarce, te se zbog toga često u saksijama stavlja u stanove i kuće na prozore.
U organskim voćnjacima i vinogradima dobro je zasaditi cvet dragoljub jer privlači lisne vaši i štiti koru od isušivanja.
Paprena metvica zasađena ispod stabala svojim mirisom tera lisne vaši a, takođe, poboljšava aromu plodova.
Matičnjak jača otpornost voćaka, poboljšava aromu a posađen ispod breskve sprečava kovrdžanje lista (istu funkciju ima i beli luk).
Voluharice ne podnose miris belog luka, te se stoga sadi ispod voćka i oko čokota.
Pelin ispod gram ribizle štiti ga od rđe.
Ren posađen ispod trešnje sprečava moniliju, izazivača truljenja.
Đurđevak pojačava otpornost grozda, maline i ribizle.
Ostale korisne biljke: neven, kadifa, bosiljak i grahorice.
Dobre komšije u voćnjacima su: trešnja/ren; jagoda/beli luk; malina, ribizla, ogrozd/ đurđevak. Biljke koje su loše komšije i ne treba ih saditi zajedno su jabuka i krompir.
Iako savremena poljoprivreda združenim usevima ne pridaje veliki značaj, u baštama se mešanjem kultura dobijaju fantastični rezultati. Možda odabir dobrih i loših komšija neće rešiti sve probleme, ali će ih svakako svesti na minimum.
Izvor: organic.net