„Знање и информације су кључни ресурс савременог друштва, а концепт креативних индустрија подразумева да сва та знања, вештине и иновативност у различитим областима употребимо у неку комерцијалну сврху и због тога тај сектор обухвата читав низ индустрија за које сви знамо, попут филма, музике и примењене уметности, али и информационо-технолошког сектора, маркетинга, издавашатва, архитектуре и многих других“, рекла је данас Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, обраћајући се на другој Конференцији о креативним индустријама, у Привредној комори Војводине, која је и организатор сусрета.
Како је нагласила, креативне индустрије, иако увек присутне, никада нису имале оволико пажње и доприноса, прецизирајући да је 2018. године основан и Савет за креативне индустрије Владе Републике Србије с циљем да се подржи бржи развој овог сектора и створе услови за широке платформе како би уметници, креативни ствараоци и иноватори изашли на међународну сцену.
„С тим у вези је и промоција образовања, отворености, иновативности и креативности као кључних вредности наше економије, али и репозиционирања Србије у свету, као једног од центара за уметничко, креативно и иновативно стваралаштво, како би што више људи долазило овде да ради, живи, учи и улаже. С овим циљевима створена је и платформа ′Србија ствара – Serbia creates′. Креативне индустрије су најбрже растући сектор у нашој држави и имају удео у бруто друштвеном производу од 7,4 одсто, што износи раст од 60 одсто у протеклих шест година“, истакла је Милошевићева. Она је додала да је 127.000 људи запослено у овом сектору, старости од 20 до 45 година, а да од њих 40 до 45 одсто чине високообразоване жене, па је јасно да је подршка Покрајинске владе неизоставна.
Према речима Драгане Милошевић, највећи део те подршке иде управо преко Секретаријата за културу, суфинансирањем пројеката из филмског, визуелног, књижевног, сценског и музичког стваралаштва. Она је истакла да је за све ове области у 2016. години, када је претходна покрајинска администрација планирала буџет, издвојено 58 милиона динара, да би он за неколико дана, када Скупштина АП Војводине усвоји буџет за наредну годину, износио 278 милиона динара.
„Посебно бих нагласила да је и за подршку мањинским медијима, који су исто тако део креативних индустрија, тај буџет повећан са 350 на 490 милиона динара. Све наведено су само чињенице – да је Покрајинска влада за шест година уложила више од милијарду динара, доказујући тиме да су креативне индустрије област од изузетно великог значаја како за нашу економију, тако и за друштвени и јавни простор у целини, и то је кључни параметар за наш недвосмислени став да ћемо у времену које долази пружити још већу подршку“, навела је Милошевићева.
У уводном делу обратио се и покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић, који је позвао све оне који се баве неком делатношћу из креативних индустрија да дају своје идеје, пројекте и предлоге, јер подршка свих секретаријата Покрајинске владе неће изостати.
Секретар Иванишевић је навео пример да је захваљујући заједничким улагањима у висини од 35.000 евра за Спомен-собу Богословије у Сремским Карловцима посета порасла са 600 туриста годишње, на 16.000 посетилаца и да је то један од аргумената да култура, традиција, уметност и туризам имају довољно разлога за улагања.
У име организатора конференције обратио се секретар Удружења услуга Привредне коморе Војводине Бранислав Мамић, који је поздравио учеснике, док је о новим парадигмама креативних индустрија говорила Христина Микић са Института за креативно предузетништво и иновације.
Током дана одржана су и три панела. Први је имао тему „Нови мотор развоја креативних индустрија“, други „Архитектура, дизајн и мода као важни сегменти креативне економије“, а трећи „Мотивација за стварање уметности и креативних вредности“.
