Три и по века је стара традиција гајења дуда у Бачкој. Аустијске власти су половином 18. века државним мерама поспешивале гајење свилених буба, а предуслов за то је било сађење дудова по салашима и у насељима. Сваки мушкарац је, у то време, пре ступања у брак, морао да засади дуд. Данас је у Сомбору остало свега пар стотина старих дудова у селима и околним салашима.
Око две стотине година старо дудово стабло на салашу Естере Раич има импозантну ширину дебла од преко 620 цм и сматра се најстаријим дудом у Сомбору. На Естерином салашу посађено је још 12 дудова од којих је најмлађе старо преко 50 година.
Естера Раич каже да су стабло својевремено мерилиа четири човека хватањем за руке око стабла. „На салашу су засађене су три врсте дуда: црни, бели и розе. Дудови ми буде емоције, подсећају ме моје детињство. Одрасла сам овде, то је нешто моје јер знам да их нема пуно у Сомбору и будем поносна што сам део ове приче и што живим на овом салашу!“
Планском садњом дуда ради гајења свилене бубе у Сомбору се крајем 19. века бележи чак 73.000 садница дуда што је три пута више од укупног броја свих врста дрвећа засађених данас.
Приходи од продатих свилених буба били су више него пристојни испричао је Милан Степановић, публициста и завичајни историчар:
„Узгајивачи дудова нису имали велики посао око самог узгајања. То је био релативно кратак период рада у мају и јуну, у време када нема великих пољопривредних радова. Било је довољно направити само једно дрвено прихватилиште за свилене бубе и после шест недеља посао би био готов.“
Слаткасти плодови дуда величине до 2 cm били су укусно воће за дунстове и слатко па и колаче, али најчешће се и данас користе за припремања изузетно јаке ракије дударе или дудоваче од које би се са неколико флаша ракије изопијали цели сватови или свечарски гости. Стапарци се и данас на својим традиционалним дударијада такмиче у избору најбоље дудове ракије.
Миле Божин из Стапара каже да је све мање стабала дуда у селу, и да је реч углавном, о старим стаблима али да добар род само једног стабла даје велику количину кома за ракију. „Кад сам био мали, онда се дуд купио ручно – једна по једна бобица. Деца се играју, а ја сам морао дуд да купим, тако сам га и упамтио! Ракија се скупља и од једног старог дуда може да буде од 50 до 80 литара ракије!“
Од дудовог лишћа спрема се лековити чај, тврдо дудово дебло одличан је материјал за грађу, за бурад, каце и чамце и ограде од прошћа на салашима…
Гајење свилене бубе одавно није исплативо те се од друге половине 20. века дудови скоро и не саде. Малобројни дудови са својим богатим крошњама постали су права атракција на сомборским салашима.
Извор:РТВ