Ekonomija Srbije će u 2018. porasti za 4,2% uz podsticaj daljeg jačanja potrošnje i investicija, dok će u 2019. rast usporiti na 3,5%, objavila je 1. novembra Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). U novom izveštaju o ekonomskim perspektivama regiona u kome je angažovana, EBRD ocenjuje da su rizici za projektovani rast srpske ekonomije izbalansirani i da se uglavnom odnose na sprovođenje reformi predviđenih sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i dalji tempo rasta zone evra.
Posle umerenog rasta u prethodnoj godini od gotovo dva procenta, ekonomija Srbije je u prvoj polovini 2018. ubeležila rast od 4,9% u odnosu na isto vreme 2017. zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji, prvenstveno većim investicijama.
Takođe je nastavljen oporavak privatne potrošnje dok je uvoz, s druge strane, nastavio da premašuje izvoz, navela je EBRD.
Dalje se navodi da su fiskalne performanse ostale snažne i da je budžet ostao u suficitu u prvoj polovini godine dok je javni dug nastavio da pada na oko 60% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju juna.
EBRD u delu izveštaja o Srbiji piše i da je u julu sa MMF potpisan sporazum o saradnji kroz nefinansijski Instrument koordinacije politike (PCI) na 30 meseci a koji je fokusiran na fiskalne, strukturne i institucioinalne reforme, kao i politke monetarnog i finansijskog sektora, dakle u oblastima od ključnog značaja za održavanje tekućih visokih stopa rasta.
Šire gledano, u regionu Jugoistočne Evrope (SEE) EBRD očekuje robustan ekonomski rast uz umereni oporavak u Makedoniji i najsnažniji rast za više godina u Srbiji.
Rast u SEE evropski kreditor prognozira na 3,5% u 2018. i 3,2% u 2019.
U tom regionu Crna Gora i Rumunija će ove godine ubeležiti rast kao i Srbija, od 4,2%, u Albaniji se očekuje 4%, Bosni i Hercegovini 3% a u Makedoniji 2%.
Bugarski rast se prognozira na 3,6% grčki na 2,2%.
U celom regionu u kome je EBRD aktivna rast u 2018. se prognozira na 3,2% a u 2019. na 2,6%.
Kada je reč o članicama EU, EBRD upozorava na smanjenje ponude radne snage u Poljskoj zbog starenja populacije, niskog praga za penionisanje i slabijeg učešća žena na tržištu rada zbog viših socijalnih beneficija.
Takođe se ukazuje da jačanje trgovinskog protekcionizma predstavlja direktnu opasnost za izvozno orijentisane ekonomije, posebno Slovačku i Mađarsku.
Navodi se i da se vraćaju poverenje i investicije u ekonomiju Grčke i da Kipar nastavlja snažan oporavak posle krize.
Dobre su i performanse Bugarske, kao i Rumunije, uprkos nekim znacima „pregrevanja“.
Izvor: euractiv.rs