Усред Сремске равнице, на пола пута између Руме и Сремске Митровице, вековима одолева село Ерем.
Некада пустара, за коју велика већина житеља Срема није ни чула, нити зна да постоји, али људи и овде живе. Најстарији житељ осамдесетогодишњи Новак Зарић, присећа се прошлих времена.
У улици Радановац, дужине 300 метара и два мала сокака смештено је 30 кућа у којима живи око 100 становника.
Имају струју воду и телефон. Али зато немају школу, продавницу, амбуланту, пошту. Аутобус наилази, по свега неколико деце.
Чини се, живот је овде стао, али има и оних, који су обишли свет и вратили се у Ерем.
Нажалост и данас у 21. веку много тога недостаје, првенствено деца, а то није проблем само у овом селу. У сремскомитровачкој матичној служби, подаци показују исто.
Мештани Ерема имају свој мир, али велику жељу да буде што више деце. Можда ће значење имена једине овдашње улице Радановац која у преводу значи срећа, исту и донети.
Извор: РТВ