EXPERIMENTAL SUPERSTARS no.4 (festival eksperimentalnog filma)

EXPERIMENTAL SUPERSTARS no.4 (festival eksperimentalnog filma)

Najpuzdaniji lek protiv ove nesnosne žege koja je pritisla novosađane je Dunav… preko dana se najčešće upražnjava Štrand ili neki od bazena dok u večernjim satima Kej pruža bar dašak zalutalih vetrića koji nas mogu bar malo rashladiti. Već smo pisali o interesantnim dešavanjima na Beogradskom keju tj. „rezervnom položaju“ Studentskog kulturnog centra“ – Brod teatru. Vikend koji je pred nama će takođe obeležiti jedan interesantan festival koji dolazi, takoreći niotkuda, zahvaljujući entuzijazmu jednog čoveka. Zaljubljenici u eksperimentalni film a posebno oni koji su čuli za „Filmski front“ znaju o kome se radi. No, da ne dužimo, razgovaramo sa Filipom Markovinovićem povodom festivala Eksperimentalnog filma koji je pred nama…

… reci nam šta će se to dešavati, u večernjim satima, narednog vikenda (25 i 26 avgusta 2018) na Brod teatru?

…pa ovo je sada četvrti Experimental superstars, znači četiri godine za redom, već ima neki kontinuitet, u pitanju je Festival eksperimentalnog filma i muzičkog videa.

Reci mi kako je i gde festival nastao i gde se dešavao?

Poslednje tri godine na Brod teatru, samo je prvo izdanje bilo u galeriji „Šok zadruge“, ali je taj prvi bio u zimu, pred sam kraj godine, sticajem nekih neverovatnih okolnosti Grad ga je podržao pa se morao održati u tekućoj godini. To su bila neka sredstva koja su ostala iz rebalansa budžeta, oni su ih nama dali pa smo mi „na vrat/na nos“ to organizovali. Sve ostalo se dešavalo i dešava tokom leta… namera je bila, od početka, da se eksperimentalni film izmesti u prirodni ambijent. Da se napravi festival na otvorenom prostoru, to je nešto što sam video da dosta dobro funkcioniše na jednom festivalu u Sloveniji, doduše, to nije festival eksperimentalnog filma nego eksperimentalne muzike, taj spoj „surove elektronike“ i prirodnog ambijenta dosta dobro radi, funkcioniše… nekako se dopunjuje, malo te relaksira… druga stvar, u Novom Sadu se ne dešava baš Bog zna šta, tokom leta, ima objektivno i manje publike pošto studentarija još nije došla ali za ove koji su tu, ipak treba nešto organizovati.

Kad prođe Exit možemo svi, što se tiče kulture, da se „pozdravimo“…

…tako je, taj festivalski zalet koji kreće s proleća se polovinom Jula, sa Exitom, završava i onda ima taj dodatak sa „Uličnim sviračima“ na jesen… onda se do kraja godine desi još po nešto i to je to!

Zato su „Ulični svirači“ pomereni za Septembar i preseljeni su u Gradić da se bar vrate studenti koji imaju ispite u tom roku…

… da, da, a i mlađi roditelji koji imaju decu u školi su se vratili sa godišnjih odmora… Eksperimentalni film, kao pojam šta to znači? To je pojam koji prilično plaši ljude! Kad se kaže Eksperimentalni film tu obično ljudi misle da je to nešto komplikovano, neshvatljivo ili da je naprosto reč o nečijem ličnom iživljavanju… hm, hm, iživljavanju autora, kao što to reče jedan stari „kino-klubaš“. Cilj ovog festivala je da pokaže da to nije tako, da to nije tačno.  Eksperimentalni film po nekoj definiciji je, kako mu samo ime kaže, eksperimentalni i on pukušava da naruši neke uobičajene načine, neke kanone po kojima se filmovi rade. On ima veliku i značajnu ulogu u razvoju filmske umetnosti, kao na primer američki andergraund (underground) filmovi, tokom istorije je mnogo toga što je prošlo kroz tu eksperimentalnu fazu pa kasnije bilo široko primenjeno i prihvaćeno u mejnstrim (main stream) kinematografiji. Ovo čime se ovaj festival bavi je specifična veza filma, znači tog nekog vizuelnog i muzike, zato je tu i taj muzički-video, deo programa. Dakle specifično za ovaj festival je to da on neguje tu vezu vizuelnog i muzike. U suštini film mnogo toga duguje likovnoj umetnosti ali mnogo toga takođe duguje i muzici. Po meni je to što može film da povuče od muzike čak i bitnije od onoga što povlači iz likovne umetnosti. Pošto film isto kao i muzika ima tu vremensku komponentu, znači traje tokom vremena i organizuje se na taj način… više poštujući neke muzičke principe, moglo bi mnogo više da se uzima odatle nego što se tiče likovne kompozicije. Mislim „likovna kompozicija“, sve to stoji ali jednostavno… ima Ejzenštajn1  čitavu teoriju, to može da se pročita… razmatrali su to pametniji ljudi od mene, u svakom slučaju ovo je takva vrsta filma, pre svega se gleda na to da to bude atraktivno u vizuelnom smislu, atraktivno zvučno i da ljudi ne moraju mnogo da se brinu oko toga da li će tu nešto da razumeju ili ne, pošto tu tog, narativnog toka, nema. Znači kod eksperimentalnog filma je kao i kod apstraktnog slikarstva, bitan je utisak koji to delo ostavlja na vas, nije bitno da pokušate da nađete „šta je pesnik hteo da kaže“?! Bitno je da pokušate da vidite i da odlučite da li vam to nešto znači ili vam ništa ne znači… Sam festival je, zapravo, neka vrsta spin-off 2 projekta „Filmskog fronta“, to je drugi festival.  To je festival u kom učestvujem nešto duže, pokrenuli smo ga, ove godine će biti šesnanesti, u okviru Kino-kluba 2003 godine. Vremenom se taj festival menjao i sada je malo više okrenut ka kratkom igranom filmu i nekim formama koje su prijemčivije za širu publiku…

…“Filmski front“ se dešava krajem oktobra u Kulturnom centru… o njemu ćemo pričati na jesen…

… da o njemu ćemo kad bude aktuelan. Kad je ostao taj nepopunjen prostor što se tiče eksperimentalnog filma, još od te godine kad sam radio prvi, ukinuli su te godine kategoriju eksperimentalnog filma i na Beogradskom martovskom festivalu. Sad su je ponovo vratili ali u tom momentu je ekpserimentalni film ostao bez nekog festivala na kom može da se prikaže… a ipak postoji značajan broj radova koji zavređuju da ih publika vidi. Čak je sada i Filmski centar Srbije pokrenuo, pored svojih redovnih konkursa, tu kategoriju gde se šest do deset radova/projekata finansiraju iz budžeta što je vrlo značajno i pohvalno…

… mi ćemo u subotu i nedelju videti…

… videćemo po tri sata programa. Tri sata u subotu, isto toliko i u nedelju. Otprilike ide sat vremena eksperimentalnog filma, pa sat vremena muzičkog videa da se malo relaksiramo i onda još sat vremena eksperimentalnog filma.

Znači na Brod teatru sa početkom u 20h ovog vikenda po tri sata eksperimentalnog i video-muzičkog filma… organizator je?

Organizator sam ja, zapravo moja firma „Mafin“ d.o.o. ali pošto sam ja preduzetnik morao sam to da radim sa SKC-om. To je inače one-man šou, tu je u pitanju neka moja lična zanimacija koja meni znači. Znači mi i u okviru slektiranja radova za „Filmski front“, u okviru koga… ja godišnje vidim oko 2.000 radova iz celog sveta, ovo su radovi, bukvalno iz celog sveta, ima ih iz Indije, iz Azije… mada što se tiče eksperimentalnog filma, primetno je da najveći broj radova stiže iz severne Amerike. Znači Kanada i SAD što recimo sa kratkim filmom nije slučaj. Za kratki film su Španci neprikosnoveni, pa onda Nemci, jedno vreme su bili i Danci… sad su malo „utulili“… ali što se tiče eksperimentalnog filma, najviše dolaze iz s one strane okeana.

…imamo i žiri?

Žiri je dvočlani, tako se ustalilo tokom prethodnih godina, to su Srđan Radaković i Nenad Milošević, novosadski reditelji, mlađe-srednje generacije… kako bi već mogli da ih svrstamo… Srđan predaje animaciju na Akademiji, Nenad  je opet okrenut više dokumentarnom filmu ali u svakom slučaju njih dvojica će izabrati najbolji eksperimentalni dokumentarni film, najbolji muzički-video film i imaju pravo da dodele specijalnu nagradu za nešto što se njima čini da je vredno nagrade.

Šta podrazumevaju nagrade, simbolično ili imaju neku materijalnu vrednost?

Nagrade su simbolične.

Pokrovitelj je ovoga puta?

Pokrovitelja nema, pokrovitelj sam ja, opet one-man šou!

Moram da primetim da se često iz tih entuzijastičkih projekata izrode ili se pojave neki mladi ljudi koji kasnije postanu planetrano uspešni ili nešto slično…onda se sete svojih početaka na nekom tamo festivalu koji je pravio tamo neki…

…pa da, ovo je već interesantno, imam neke odjeke, recimo iz Španije… pa sad recimo, preko autora koji je učestvovao ranije mi se javi devojka čiji će film ove godine biti uvršten u selekciju… tako se taj krug lagano širi. U suštini festival dosta znači, naravno nisam pobornik toga da samo festivali treba da kreiraju kulturnu sliku nekog grada, mnogo je bitnija produkcija ali za ovako osetljive stvari bitno je da postoji mesto gde to može da se vidi, da se prikaže i gde će to neko da vrednuje. Mislim, nije ovo naravno „Oskar“, neće to nekome, nešto puno promeniti u životu ali opet znači da ti je neko film selektovao između 650, koliko ih je stiglo, da budeš u 47, koliko ih je u slekciji, to je već neka potvrda… da se o tome može razmišljati, da to valja i onda ako još žiri odluči da si od toga najbolji to će nekome, nešto značiti, ako ništa drugo bar na ličnom planu, da si na pravom putu, kad već para nema, pa nema!

Filipe, hvala ti puno pa se vidimo na Experimental  superstars-u i na „…frontu“!

Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković 

 

Author Image
С. Саламун
%d bloggers like this: