Katastrofalno stanje u kojem se nalazi vojvođanska privreda posledica je politike uništavanja Vojvodine koju je od 1988. godine sprovodio režim Slobodana Miloševića.
Vojvodina je po privrednoj snazi u bivšoj Jugoslaviji zauzimala drugu poziciji, odmah iza veoma razvijene Republike Slovenije.
Devastacija privrednih potencijala najjasnije je vidljiva u Zrenjaninu u kome je 1987. bilo zaposleno gotovo 50.000 radnika. Zaposlenost radnika u industriji bila je 38% viša od državnog proseka.
Posle udara na autonomiju Vojvodine, ratova, sankcija, ali i stroge centralizacije u državi Srbiji, Zrenjanin je od privrednog giganta pao na grad slabašne industrije u kojem je zaposleno manje od 30.000 radnika.
Paradigmu posrtanja zrenjaninske privrede predstavlja fabrika šešira „Begej“, koja je nekada bila veliki izvoznik, a danas je u stačajnom postupku.
Poslednje vesti govore da će Privredni sud u Zrenjaninu stačajni postupak okončati u julu 2018. godine, a za nevericu je informacija da će radnici iz stečajne mase dobiti mizerne iznose od jednog ili 111 dinara.
Stotine radnika ovog nekadašnjeg giganta ostalo je bez posla. Neki od njih i posle 35 godina rada. Mnogi i danas nemaju rešen penzioni status.
Godine uništavanja Vojvodine učinile su svoje. Njeni građani su osiromašeni i poniženi.
Liga socijaldemokrata Vojvodine naglašava da je poslednji trenutak da se Vojvođani ujedine u borbi za svoja prava, jer je sasvim jasno da nam niko sa strane neće pokloniti ono što nam pripada.
Izvor : LSV