Među faktorima koji mogu da ukažu na pojavu kasnih prolećnih mrazeva su:
– Vetar: Prirodni vetrovi mešaju hladniji vazduh pri tlu sa toplijim vazduhom u inverziji iznad. Dok vetar duva pad temperature će biti veoma spor. Ova pogodnost vetrova opada noću i praćena je bržim padom temperature. Кada je vetar dovoljno jak, da promeša sav vazduh iznad i unutar drveća, temperatura u voćnjaku će se povećati. Spora kretanja, manja od 6 km/h, često izazivaju prostrano mešanje. Stanje bez vetra je najpogodnija za nastanak radijacionog mraza;
– Oblaci: Oblačan dan, posle koga sledi vedra noć, izaziva najveći rizik od pojave mraza. Mala količina oblaka tokom noći je dovoljna da spreči pojavu mraza. Toplota koja se gubi iz voćnjaka se izračuje u dugim talasima, koji ne mogu u potpunosti da prođu kroz oblake koji sadrže vodenu paru. Ako su oblaci niski i dovoljno gusti, oni će apsorbovati izračenu energiju i vratiti je nazad do voćnjaka. Oblaci koji prolaze nad voćnjakom, tokom noći sa mrazom mogu da dovedu i do porasta temperature.
Autorka: Mirjana Ostojić, dipl. inž.
Izvor: PSSS