Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház 08. marta na Maloj sceni sa početkom od 19 časova.
Predstava „Fama o biciklistima“, muzički metahoror o kraju istorije, koju je po tekstu Svetislava Basare režirao Robert Lenard, jednostavno se mora videti. Zašto? Hiljadu i jedan je razlog a najvažniji: da bi se ludilo savladalo, mora se proživeti…
Biografija pisca Svetislava Basare
Rođen jednog decembra u Bajinoj Bašti. 1953. godine. Oduvek pisao odlično, sve što napiše fantastično odzvanja na svim jezicima na kojima je preveden do sada: engleskom, francuskom, nemačkom, mađarskom, bugarskom, španskom, italijanskom, makedonskom… Pisac je koji, kao i svaki – ima li još takvih – normalan čovek u Srbiji, ludi od stvarnosti. Ono što svaki – ima li još takvih – normalan čovek nema priliku nigde javno i glasno da kaže, Basara ima u kolumni u listu „Danas“. Ta nam kolumna prečesto bude lekovita. Zapravo, famozna je. A kad čovek bolje razmisli, njena „digest verzija“ zapravo je roman „Fama o biciklistima“, ingeniozna zajebancija o našoj prošloj i budućim stvarnostima… Naš današnji život hiruški je anticipiran u njoj…
Biografija reditelja Roberta Lenarda
Senćanin, rođen jednog maja 1983. godine. Diplomac novosadske Akademije umetnosti, klasa profesora Bore Draškovića. Tokom studija desio se fatalan događaj: asistent Boris Liješević doveo ga je na predstavu „Očišćeni“ Krištofa Varlikovskog koju I danas sanja i zbog koje žali što nije Poljak. Bio je asistent Andraša Urbana, Olivere Đorđević i Boruta Šeparovića. Od tada je levičar – u postajanju, kako bi to definisali Delez i Gatari. Režirao je u Budimpešti („Esterova ostavština“), u Subotici („X“), u Salašarskom pozorištu („Pikantne pripovesti“) i u Novosadskom pozorištu („Nojzacer kabare“, Pijani proces“). Drame koje je napisao („Oni koji bdiju“, „Šizopolis“, „Tetovaža“) igrale su se u Subotici i u Mađarskoj. “Forum” mu je nedavno objavio zbirku dramskih dela „Šizopolis“… Dosta vremena provodi u pozorištu, kad nije tamo – čita kvir teoriju, Brehta, Žižeka, Fukoa, romane Umberta Eka, Roberta Bolanja, Herte Miler, Mišela Uelbeka i Vladimira Sorokina. Fan je Tarantina, Sokurova, Grineveja, Ozona, Godara i Felinija. Želi da bude Sara Kejn u muškom obliku, ali mu uporno ne uspeva…
Reditelj Robert Lenard o „Fami“: ”U romanu „Fama o biciklistima“ Svetislav Basara i njegovi biciklisti ružinog krsta grade ludnicu za dvadeset miliona ljudi. To je približno bio broj stanovnika u SFRJ 1987. godine. Evangelijski biciklisti u predstavi Novosadskog pozorišta grade još veću ludnicu: za 472 miliona stanovnika. To je broj stanovnika Evrope…
Nije više Jugoslavija u raspadu, kao pre trideset godina, nego ceo svet. Pre svega Evropa. No teorije zavere su aktuelnije nego ikad: od CIA-a do KGB-a, od Jevreja do HAARP-a, od islamskih terorista do futbalskih huligana … Tu je i misteriozna teritorija biciklizma, sa svojim poimanjem vremena i prostora, snova i psihoanalize.
Vavilonska kula Velike ludnice nije više san, već je java. U njoj se nalaze šizoidni stanovnici našeg sveta koji plešu i pevaju kao da je sve u redu a kula je već uveliko razdrmana, na samoj ivici raspada. U ovoj ludnici, koja nije samo izgrađena, već i funkcioniše savršeno u svojim imbecilnim mehanizmima, propada pravilo da je jednooki kralj među slepcima. Ovde je slepilo najdragocenija ljudska osobina.
Krimić i filozofska predstava, mjuzikl i pshijatrijska dijagnoza ‒ to se sprema u Novosadskom pozorištu u obliku adaptacije kultnog romana „Fama o biciklistima“.
Dobro došli…