План компаније Фереро Роше да до 2025. за своју производњу чувене „нутеле“ углавном користи лешнике из Италије, како је пренела италијанска агенција АНСА, неће утицати на произвођаче лешника у Србији нити на сарадњу коју они имају са Ферером.
Како је АНСА пренела, Фереро се лешницима тренутно снабдева из Италије, Турске, Чилеа и Јужне Африке, а у плану је да у наредних неколико година у Италији засаде стабла леске на додатних 20.000 хектара.
Ова вест не треба да брине произвођаче лешника у Србији, каже за Данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Ненад Магазин.
Производња лешника у нашој земљи, како каже, напредује стално, али смо и даље далеко од велике производње, јер тренутно можемо да покријемо тек 15 одсто од укупне домаће потражње.
Највећи произвођачи лешника у свету су управо Турска, Чиле и Италија и Фереро купује лешнике из сваке од ових земаља, тврди наш саговорник. С друге стране, Факултет, како каже, сарађује са Ферером у Србији.
– Узгајање лешника и сарадња с Ферером је дугорочан процес. Они су купили предузеће Алекса Шантић у Сомбору и тамо се подижу матични расади лешника. Осим тога договорена је и сарадња са домаћим произвођачима и заинтересованост међу нашим произвођачима за лешник је све већа – истиче професор Магазин.
Према последњим званичним подацима из пописа 2012. под засадом леске у Србији је било не више од 1.000 до 1.200 хектара земље. Међутим, како професор Ненад Магазин каже, од тада може да се рачуна да је у Србији на годишњем нивоу подизано 500 хектара лешника.
Фереро је 2015. купио пољопривредно предузеће Алекса Шантић у Сомбору за 7,95 милиона евра, а план је био да се леска засади на 40 хектара. То је био логичан наставак сарадње која је почела још фебруара 2014, када је тадашњи министар пољопривреде Драган Гламочић са представницима Фереро групе у Влади потписао меморандум о разумевању којим је предвиђена сарадња и производња на првих 1.500 хектара.
Прошлог лета за наш лист представници ове компаније рекли су да је „подручје Србије погодно за гајење ове биљке, а да су природни услови чак квалитетнији него у Турској“. Они су тада објаснили и како изгледа њихова сарадња са произвођачима лешника у Србији.
”Уговор са нашом компанијом подразумева да произвођач набави преко нас селектоване саднице, чија се цена регресира преко Министарства пољопривреде. Ми обезбеђујемо техничку подршку кроз семинаре и предавања, док трећа ставка уговора подразумева откуп рода, који се најпре нама нуди и тек ако има бољих понуђача може се продати и неком другом“, рекли су из Ферера.
На увоз потрошимо девет милиона долара
Годишњи приноси лешника у Србији су негде у просеку 5.000 тона, а на увоз ове биљке у Србији се потроши девет милиона долара. Према проценама Министарства пољопривреде, засади лешника у Србији стари су у просеку четири до пет година, са просечном густином садње од 600 садница по хектару и приносом од седам до 10 килограма по стаблу. Највећи засади у нашој земљи су у Шиду и Пећинцима, потом и у Кули, Шапцу и Вршцу. Прошле године откупна цена за килограм лешника била је неких 2,2 евра.
Извор: Данас