Visokožbunasta borovnica ima širok spektar uspevanja u pogledu klimatskih i zemljišnih činilaca. Od klimatskih činilaca najveći uticaj imaju svetlost, toplota, voda i vlažnost vazduha. Sortama visokožbunaste borovnice odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja. Na razvitak ove voćne vrste povoljno utiče i blizina vodenih površina.
Gajenje borovnice u hidroponici kod nas je modifikovani sistem, u odnosu na onaj koji se primenjuje u inostranstvu. Podrazumeva gajenje biljke u saksiji, ili plastičnoj vreći u kojoj imamo tačno određenu supstratnu smešu, koja je mehanička potpora borovnici, odnosno u pitanju je inertni medijum, a hraniva se dodaju preko sistema za zalivanje, direktno dodavanjem hraniva ili folijarno preko lista.
Karakteristično je što biljka nema nikakvog dodira sa zemljom. Vreća zapremine oko 22 litra zadrži treset i pregorelu borovu piljevinu . Do svake vreće je napravljen sistem zalivanja kap po kap, i preko tog sistema dolazi i prihrana za američku visokožbunastu borovnicu. Za ishranu borovnice koriste se vodotopiva N:P:K đubriva a količina primenjenog đubriva se određuje merenjem EC vodenog rastvora. Naravno mora se voditi računa i o pH-vrednosti kako rastvora tako i supstrata.
Borovnica zahteva vodu, te i kada se bira parcela na kojoj će se postaviti saksije sa biljkama u supstratu, osnovno je obezbediti najpre vodu. Svakog dana joj je potrebno između tri i četiri litra, pa čak i do šest litara po biljci
Kada govorimo o tehnologiji hidroponskog uzgoja, to je posebna nepoznanica i proizvođačima je potrebna velika pomoć. Ova tehnologija omogućava kontrolisano gajenje. Biljci dajete ono šta joj treba, bez obzira kakav kvalitet zemlje je dostupan proizvođaču. Prednost je i što se osušene, izmrzle ili obolele biljke jednostavno izmeštaju iz zasada. Prva prednost hidroponskog uzgoja borovnice u saksijama je što proizvođač sam kontroliše uslove koje biljka zahteva. Presudan je sastav supstrata koji mora biti u tačno određenoj razmeri..
Uglavnom se koriste saksije bez dna od čepaste folije ili od folije na bazi polipropilena, različitih veličina. Prednost je što se pravljenjem mrežica ispod saksije biljka štiti od štetočina, pre svega krtica, koje fizički ne mogu da uđu tamo gde je biljka i da je oštete. U ovom načinu uzgoja olakšano je zalivanje i programiranje prihrane, čak i u nepovoljnim klimatskim uslovima. Gustina sadnje je veća, a biljka u saksijama zaštićena je od zemljišnih štetočina.
Jednostavno rečeno, u saksiji se kontrolišu uslovi koje borovnica zahteva. A ona traži pH od 4,2 do 4,8. To se postiže pravljenjem supstrata. Supstrat je kombinacija kisele strugotine, koja potiče od četinara i kiselog treseta. Odnos je 70 odsto strugotine i 30 odsto kiselog treseta, a može biti i 50:50, koji uglavnom uvozimo iz Litvanije i koji ima pH vrednost između 2,5 i 3,5. Tako se održava kiselost na nivou koji je potreban borovnici. Dodaju se kvarcni pesak ili perlit od 5 do 10 procenata. Perlit je sterilan i inertan materijal prema hranljivim rastvorima. Ima dobru propusnu moć za vodu i odlično zadržava vazduh oko korena biljke. U supstratu su i kokosova vlakna koja doprinose sigurnijoj proizvodnji.
Pored niza prednosti ovakvog sistema gajenja , jedina otežavajuća okolnost su visoka investiciona ulaganja .
Autorka: Aleksić Valentina
Izvor:PSSS