За унапређење родне равноправности и бољи положај жена неопходна је примена јединствених стандарда како на републичком, тако и на локалном нивоу, поручила је потпредседница Владе, председница Координационог тела за родну равноправност и министарка културе Маја Гојковић на отварању Конференције „Локални механизми за родну равноправност – примена начела родне равноправности на локалном нивоу“ у Палати „Србија“. Нашу општину је на конференцији представљала Наташа Ћурчић, председница Комисије за родну равноправност општине Апатин.
Конференцију су организовали Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије и UN Women у сарадњи са Делегацијом Европске Уније у Србији.
Гојковић је рекла да је конференција прилика да се сагледају примери добре праксе, остварени напредак, али и размотре нове инцијативе у примени начела родне равноправности.
„За унапређење родне равноправности и бољи положај жена неопходна је примена јединствених стандарда на републичком нивоу и локалној заједници. Као што је Влада Србије поставила област родне равноправности међу приоритете, тако и локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности, морају да осигурају родну равноправност и постизање једнаких могућности на локалном нивоу. Доношењем Закона о родној равноправности обавеза сваке локалне самоуправе је да формира локалне механизме за родну равноправност који ће додатно бити оснажени“, рекла је Гојковић.
Подсетила је да је Координационо тело за родну равноправност заједно са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и уз финансијску подршку Делегације Европске уније у Србији у претходне четири године, са више од 15 милиона динара подржало 30 локалних самоуправа у спровођењу активности из локалних акционих планова за родну равноправност.
Само у току прошле године, кроз пројекат „Кључни кораци ка родној равноправности“ десет локалних самоуправа добило је наменска бесповратна финансијска средства у износу од 4,8 милиона динара.
„Фокус је био је на побољшању положаја жена на тржишту рада, женском предузетништву и економском оснаживању жена на селу, као и на промоцији и примени Европске повеље о родној равноправности на локалном нивоу“, навела је Гојковић.
Председница Координационог тела рекла је да је захваљујући подршци за 30 локалних самоуправа 2.500 жена обучено у области предузетништва и оне су имале прилику да науче како да развију бизнис план, затим како да пласирају своје производе, повећају производњу и запосле друге жене.
У току прошле године више од 370 особа, међу којима је било 320 жена, учествовало је на едукативним радионицама и обукама са темама у области родне равноправности, важности и предностима удруживања жена, покретања или развоја постојећег посла, женског предузетништва и сеоског туризма.
„У три локалне самоуправе израђен је и усвојен локални акциони план за родну равноправност, финансијски су подржане иницијативе женских организација цивилног друштва и предузетница, пружена је менторска подршка женама у различитим областима и додељено је више од 15 сетова опреме и материјала за покретање или развој постојећег бизниса“, нагласила је министарка Гојковић.
„Поред успеха које смо остварили у имплементацији родне равноправности, на локалном нивоу и даље постоје области које захтевају додатни рад и залагање. Република Србија остварила је значајне резултате у заступљености жена на политичким позицијама и једна смо од 10 земаља на свету са најбољим балансом у погледу родне равноправности. Ипак, од 169 локалних самоуправа жене су у само 22 на месту градоначелница и председница општина“, нагласила је Гојковић.
Када је реч о родно одговорном буџетирању, Гојковић је рекла да на републичком нивоу имамо добар резултат, али је тај процес доста спорији када су у питању локалне самоуправе.
Навела је и да планирање локалних буџета мора да укључује родну компоненту, како би потребе и жена и мушкараца на локалу биле рефлектоване и узете у обзир и да је то област на којој ће се додатно радити у овој години.
„Веома је битно да јединице локалне самоуправе прате стратешке одлуке Владе и сходно томе израде локалне акционе планове за родну равноправност“, нагласила је Гојковић.
Са идејом да се промовишу локалне самоуправе као примери добре праксе, Гојковић је доделила признања представницима градова и општина који су у прошлој години постигли највише на унапређењу родне равноправности. Признања су припала Граду Крагујевцу и општинама Ћићевац, Прибој, Власотинце и Ковин.
„С једне стране желимо да мотивишемо све који то што радимо на републичком нивоу препознају као нужне потребе својих суграђанки и суграђана. С друге стране, намера је и да охрабримо остале да донесу локалне акционе планове и у своје приоритете уврсте и активности које ће побољшати положај жена: од већег учешћа у политичком и јавном животу, преко економског оснаживања жена, подршке запошљавању и женском предузетништву, помоћи женама са села, до борбе против насиља. За то ће имати пуну подршку државе и наших партнера“, рекла је Гојковић.
Она је честитала представницима градова и општина који су овогодишњи добитници награда наводећи да су се показали као примери добре праксе у раду савета за родну равноправност, сарадњи са другим локалним актерима и увођењу родно одговорног буџетирања.
„Уверена сам да ће ови градови и општине, као и добитници из претходних година, послужити као примери и мотив за корак даље ка остваривању веће равноправности, кроз подизање свести јавности и видљивости жена у јавном, приватном, професионалном и друштвеном животу“, изразила је очекивање Гојковић.
Указала је такође и да је доста добрих примера широм Србије и да се у сваком крају земље могу срести вредне жене, спремне да се боре за своје и боље сутра генерација девојчица и жена које долазе.
Навела је да поред локалних самоуправа, државне институције, организације цивилног друштва, представници медија, друштвено одговорне компаније и појединци, такође имају важну улогу у унапређењу родне равноправности.
„Сваки труд и вредан рад ка постизању пуне родне равноправности ће проћи запажено, а само заједничким залагањем можемо постићи друштво отворених и једнаких могућности за све грађане и грађанке Србије“, закључила је Гојковић.
Заменица председнице Координационог тела за родну равноправност Владе Србије проф. др Дарија Кисић обратила се на конференцији присутнима и истакла да ће Министарство за бригу о породици и демографију у наредном периоду подржати активности које су усмерене на побољшање положаја жена, јер подршка жени представља директну подршку породици.
„Жене су стуб породица, стуб равноправног друштва и развоја наше државе“.
Како је нагласила Кисић, због тога је од огромног значаја подстицање жена да покажу све своје капацитете, и повукла да је Србија у претходном периоду донела законе и стратегије у области родне равноправности, чиме је унапређен положај жена и повећано њихово учешће у политичком и економском животу.
На данашњој конференцији, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева, и регионална директорка UN Women за Европу и Централну Азију Алија Ел Јасир, свечано су уручиле уговоре организацијама цивилног друштва у оквиру пројекта чији је циљ јачање механизама у области родне равноправности.
На конференцији се пристунима обрато и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.
У оквиру конференције одржана су два панела на којима је било речи о Националном оквиру за примену начела родне равноправности и механизмима за родну равноправност у локалној заједници и примерима добре праксе.
Извор: Координационо тело за равноправност полова Републике Србије
Извор: Општина Апатин