Članovi mesne organizacije invalida rada Gospođinci, u subotu su organizovano otputovali u Temišvar. Ovo putovanje organizovala je opštinska organizacija invalida rada Žabalj.
Prvi zastanak na putovanju bio je u Plandištu, gde smo posetili njihovu opštinsku organizaciju. Nakon doručka, kafe, i instrukcija zajedno sa njima otputovali smo u Rumuniju.
Rumunija, deo koji je naslonjen na Banat je pretežno bio stočarski kraj do ulaska zemlje u evropsku uniju.
Nakon toga dobili su mehanizaciju, i obrađuju stotine hektara zemlje koja je do tada ležala u parlogu, kako kažu naši poljoprivrednici. Zadruge su privatizovane i manje više propale, ne funkcionišu, plastenika i povrtarstva na potezu do Temišvara nije se moglo nigde videti. Temišvar je treći grad po veličini u Rumuniji, broji nešto manje od 400.000 stanovnika.
Šta upada u oči običnom putniku prolazeći kroz grad, veliki broj tržnih centara, mnogo auto kuća i placeva za prodaju automobila i veliki broj tih istih automobila na ulicama grada. Tu se javlja veliki problem prilikom parkiranja, veoma je malo parking mesta u odnosu na broj automobila koji se kreću ulicama grada.
Vozači su veoma pažljivi i strpljivi, kada se desi da neko zaluta zbog nepoznavanja grada, oni mu neće trubiti i svađati se sa njime.
Poseta Sabornoj crkvi u Temišvaru zaista je lep doživljaj za svakog ko nije do sada bio u njoj. Veličina, lepota i sjaj, kojim obasja svakog posetioca su za pamćenje.
Ručak u poznatom Srbskom restoranu LIoyd na Trgu pobede u centru Temišvara je ispunio naša očekivanja.
Ljubazna domaćica restorana Hermina Jovanović, nas je upoznala sa restoranom koji ima tradiciju od 104 godine, pod raznim imenima. Sala restorana ima 180 mesta i 80 mesta tarasa koja se nalazi u sklopu restorana.
Decenijama dobra hrana, zabava i ljubaznost osoblja doveli su do toga da ovaj restoran rado posećuju mnogi turisti iz okolnih zemalja. U neposrednoj blizini restorana nalazi se opera i pozorište, sa čijeg balkona su vođene demonstracije, kada su Rumuni svrgnuli Čaušeskua.
Ulice grada su pune mladih ljudi koji sede u baštama kafića, restorana i poslastičarnica ili šetaju gradom.
Suveniri sa motivima grada i njihove zemlje prodaju se malte ne svuda, tu možete naći nešto što bi vas zanimalo i bilo draga uspomena sa putovanja. Cene suvenira se kreću od 5 leja pa naviše, to je oko jedan evro, obavezno zamenite evre u menjačnicama kojih ima mnogo i veoma su blizu, tako da ih nemorate tražiti.
Prostor u cetru koji smo obišli ima zaista mnogo ineresantnih stvari da ponudi za videti i naravno fotografisati.
Trgovi koje smo posetili imaju spomenike koji predstavljaju istoriju grada, veoma su lepi i zanimljivi ,a nose nazive koji su ostali kao relikti komunizma. Ljudi su veoma ljubazni hoće da pomognu, uglavnom svi govore engleski, a nemojte se iznenaditi ako čujete odgovor i na vašem maternjem jeziku, u Temišvaru ima mnogo Srba.
O šopingu u Rumuniji nećemo pisati iz jednostavnog jednog razloga, a to je da su cene u tržnim centrima previsoke i da nisu prilagođene džepovima većine Rumuna. Svi oni koji mogu odlaze u Srbiju, i kupuju namernice u našim prodavnicama.
Padom mraka sakupili smo se i krenuli nazad u našu zemlju, u naše Gospođince. Gužve na granici nisu velike, i zadržavanja su oko sat vremena u odlasku i nešto malo više u povratku.
Ako bi sumirali ovo putovanje, svakako prednost se daje na druženju, kojeg je zaista bilo dovoljno mada se sa mnogima nismo ni poznavali iz Žablja, Čuruga, Đurđeva, tamo smo svi bili jedno i zajedno.
Suština ovakvih putovanja je druženje i upoznavanje drugih ljudi, njihove kulture i tradicije.
Za vojvodjanske.rs: M. Živković
You must be logged in to post a comment.