ХАЈДУК КОЈИ ЈЕ ГРАДИО ЖЕЖЕЉЕВ МОСТ

Када је првог септембра 2018. отваран нови Жежељев мост, срели смо чика Бáбу који је био и потресен и узбуђен. Дошао је да види хоће ли срести некога од колега са којима је градио оно прво новосадско чедо – стари Жежељев мост у који је уградио најбољи део себе.

Дете мостоградње, чика Ђорђе Хајдук познатији је пријатељима по надимку Бáба. Живи на Новом насељу мада је лети чешће на Дунаву, у цветној оази једне марине коју је уредио са својом екипом, тамо насупрот студентских домова… Рођен је у Тителу, ишао у школу за време окупације, певао у хору. Тврди да је након рата његова генерација била помало авангардна, занимао их је спорт, гитара, игранке, наутика. Први је у Тителу имао глисер, што је била права атракција. После је почео да прави свој брод. Без калупа, од стаклене вуне и смоле. Брод плови већ 36 година и носи до 10 особа. Сада је брод углавном намењен унуку, а он сетно гледа у нацртану урамљену макету.

Ђорђе – наш „Том Сојер” са Тисе и Бегеја – има и своју „другарицу Беки”. Животна пратиља му је уједно и школска другарица, и авантуриста као и он сам. А да би бајка била потпуна, она има необично име – Фрини. Ћерка је грчког борца, партизана, којима је након рата забрањен повратак јер је Грчка била монархија. Са својом Фрини, сином и ћерком, лета је проводио на броду. Пловио је Дунавом до Баје и Тисом до Чонграда, канале и да не помињемо. На броду се дочекивали гости, правила зимница, гајила деца. Тек 2001, након 58 година изганства, са Фрини је кренуо да упознаје њену родбину у Грчкој и мало плови и по морима.

Електро смер завршио је у Београду. Вукао је далеководе диљем војвођанских ритова. Радио у тителском млину, па прешао у чувени „Херој Пинки”. Бáбине успомене на радни век су више него видљиве: градио је сплитску пругу, Бранков мост у Београду, део Панчевачког моста, све надвожњаке у Новом Саду и Петроварадину, зграду Пољопривредног факултета, дизалице у Луци Нови Сад. У једном моменту трчао је на чак 11 градилишта. Тада се све радило са струјом: бетонирање, транспорт, дизалице су ишле по сајлама… Велики задаци и велика одговорност.

Али, прави изазов била је изградња Жежељевог моста. Некако у ово зимско време 1957. године, када су зиме биле још оштрије, почињала је градња оног првог Жежељевог моста, тада званог Мост братства и јединства. Багер из Баошића, који је побијао шипове по Лиманима, пребачен је на постављање темеља за мост. Ем зима, ем кошава на Дунаву, ем сумња у тада нову технику од преднапрегнутог бетона. Градитељи се смрзавају, бетон се не суши. Почели да ложе некакве чункове да би се згрејали. Тада Ђорђе долази на идеју да импровизује струјне грејалице. Будући да је конструкција стубова и лукова била шупља, ове грејалице унутар шупљина помажу и људима да се згреју и бетону да се суши. Тада и добија награду од фирме за свој изум.

Велелепни лукови старог Жежељевог моста били су један од симбола Новог Сада. У време Нато бомбардовања, када су срушена сва три новосадска моста, овај јунак је одолео бомбама 12 пута, све до 23. априла 1999. Надамо се да ће овај нови мост имати срећнију судбину!

Бáба каже да му је жао што је дошло неко убрзано време, нема се времена ни за шта, син му већи део времена проводи у колима… Данашњим родитељима саветује да децу не треба спутавати, него пустити, јер се у страху и страда. Ако то тврди прави правцати Хајдук, можда га вреди бар мало послушати!

Текст и фотографија: Весна Раонић;