ХЕРОВКЕ – ОТМЕНОСТ КУМИНИХ КОЛАЧА

Ходећи трговима војвођанских али и градова у Мађарској, Словачкој и Чешкој, нарочито у зимским претпразничним данима, мирисом нас привуче куртош колач који се навија на ваљке и пече попут гироса, те мирише на цимет, ванилу и још штошта по жељи. Тешко се једе врућ а опет, брзо се охлади и стврдне, но овај „денди” заманта чула већ на невиђено.

За разлику од њега, има једна скромна принцеза којој морате прићи да би вас освојила. То је херовка. Она осваја ваше чуло вида. Да не знате да је колач, помислили бисте да је кугла за јелку.

Да неког не увредимо, не прави се херовка само у Војводини, мада ипак овде најчешће. Важи за традиционални колач војвођанских Словака. Од госпође Марије Хањик (73) из Белог Блата сазнајемо прослављени рецепт Маријине баке али и његове варијације те га преносимо из прве руке. Напомиње госпођа Марија да колач праве Словакиње у Белом Блату, Ковачици, Падини, Зрењанину, Арадцу, Кисачу а такође и мађарске жене које, пак, херовку зову чeреги колач.

По белоблатском рецепту за најмању меру потребни су: брашно, 4 жуманца, кашика рума (у питању је алкохолно пиће, имају мале флашице да се купе) и једна павлака/домаћи милерам, те врло мало шећера и соли чисто да не буде бљутаво. Брашна иначе иде колико смеса упије да буде мало чвршће. Остави се сат времена да се тесто одмори па се развлачи оклагијом на око 3 милиметра дебљине. Тако развучено се сече на траке, најчешће рецкавом радлом. Трака се намота преко 4 прста руке, скине, мало уврне у лоптицу и пржи у дубоком загрејаном уљу да буду светло жуте боје. Оцеди се на убрусу и обилно умота у прах шећер са ванилом. Овако направљене Маријине херовке освајале су награде.

У околним селима се уместо жуманаца стављају цела јаја а уместо рума иде ракија. Многи тесто провлаче кроз машину за резанце а исечене траке затварају у специјалне металне кутлаче са дршком у којима се тесто пржи у уљу како би колачи били савршено округли. Потребна је велика пажња да се колач не препржи пошто је тесто танко, дакле, светлије боје да остане.

Са друге стране, каже саговорница да по њеном сазнању у Арадцу домаћице тесто најпре поделе на лоптице које се након одмарања развуку и засецају са свих страна док центар остаје уцело, засечене стране се испребацују те тако обликују форму.

Како се једе херовка, питамо. Мора да се изломи рукама, све друго води у невоље! А шта се ради са преосталим беланцима?! Па одмах се праве шам-ролне, које се овде, нормално, намотавају на трску! Херовке су куме обавезно доносиле у госте, на венчање и крштење. „Веже се у некадашње мараме и колач иде напред.” Уз херовке, у госте се носи и велика торта, обично се ангажује нека комшиница да помогне.

У чему је толика отменост колача од овако једноставних састојака? Вероватно у вештини домаћице, али и у љубави са којом се припрема, и на крају, у неговању традиције.

На вашарима се продају већи колачи за које се користе веће модле, док наш занатлија Јан Чус из Бачког Петровца тренутно прави само мање металне калупе за херовке и све је мање места где се овај прибор може набавити.

Текст: В. Раонић;

Фото: Тамара Поњичан, Бело Блато, по рецепту из Арадца;