ХОДОЧАШЋЕ ДО МАНАСТИРА ГЕОРГИЈА ХОЗЕВИТА

Двадест првог јануара слави се Преподобни Георгије Хозевит, мање познат у нашем народу. Манастир посвећен овом светитељу налази се у Јудејској пустињи, недалеко од најстаријег града на свету – Јерихона. Удубљен је у стене кањона и датира још од 5. века а под управом је Грчке патријаршије. Неким чудом, постоји речица у кањону.

Долазак до манастира захтева пешачење по врућини. То знају и бедуини који вас дочекају на платоу где излазите из аутобуса. Ту почиње борба да сачувате ствари и лагано се одбраните да вам не ставе мараму на главу за коју ће захтевати бакшиш. Такође, ови номади ће вам нудити магаре као такси до манастира. Запамтили смо и име једном магарету – Обама.

Знаће они и неколико речи вашег језика, тражиће новца, чоколаде, бомбона. Најзгодније је имати бомбоне, јер је њих превише да бисте имали новац за свакога, чак и ситан. Наводно, сви код куће имају болесну децу. Наставиће да шетају са магаретом до манастира, уколико посустанете па се предомислите. Крајолик су стрме литице и пустиња, без бандера, каблова, идеалан за снимање каубојских филмова, што смо мало и испробали.

Иначе, Преподобни Георгије (Ђорђе) Хозевит је био са Кипра. У Свету земљу је пошао за братом који је раније отишао и посветио се монаштву. Заједно су усрдном молитвом васкрнули дете неког сиромашка из Јерихона. Настанио се у пећинској келији, за храну је сушио остатке на сунцу и чувао их да има само једном или двапут у недељу дана. Све остало време проводио је у молитви.

Овде су и мошти Преподобног Јована Хозевита, родом из Египта. И овај пустињак се хранио тек толико да преживи, биљкама и корењем. Рашчуо се када је из тела једног младића истерао нечисти дух.

Треће мошти припадају Светом Јовану Румунском код чијег кивота су забележена многа чуда од смрти 1960, укључујући и садашње време што излечени могу да посведоче. Тело му је очувано тако да се назиру све вене и тетиве.

Ово место је ипак најпознатије по пећини у којој се Пророк Илија сакривао од прогона, где га је 40 дана хранио гавран. Случајно или не, књига коју је моја ћерка понела на пут била је Коељова „Пета гора”, у којој је ромасиран живот Пророка Илије, тако да смо прочитано одмах и посећивале. Подвижника овде има и сада јер висе корпе за додавање хране и назиру се келије у пештери.

У манастирским зидинама смо нашли мало хладовине и окрепљење у виду воде и кафе а онда је уследило пешачење назад на температури 40+. Кожа вам гори већ за пар минута уколико је нисте заштитили кремом и тканином, тако да ходочашће до манастира Ђорђа Хозевита представља мали тест издржљивости.

 

Текст и фото: В. Раонић;