Осим недовољне површине, проблем је и што се постојећи системи не користе довољно, па се из године у годину, нарочито кад је суша трпи штета, а приноси су мањи.
У Србији има 3,5 милиона хектара обрадиве површине, а само се око 120 хиљада хектара наводњава. Према расположивим подацима Републичког завода за статистику, доминантан начин наводњавања у целој Србији је вештачка киша, на око 85 одсто наводњавања површина, док се системи „кап по кап“, а који су све заступљенији у повртарству и воћарству, користе на најмањем простору, само на око пет одсто површина, док су на око десет одсто површина у употреби остали типови наводњавања.
На питање зашто је само два до три одсто обрадиве површине под системима за наводњавање у министарству пољопривреде за „Блиц бизнис“ кажу да у предходном периоду није било улагано у системе за наводњавање, а да су разлози различити од недостатка средстава до техничке документације.
– Треба истаћи да се ни изграђени системи за наводњаваје не користе довољно, због неадекватног одржавања, неиспуњености пројекторм утврђених перформанси. Такође, изостанак мера арондације, укрупњавања поседа, комасације, али и и недовољна укљученост корисника у система у процесе који се односе на економију пољопривреде, утицали су на економичност примене наводњавања у оквиру постојећих система и на развој нових система – истичу у министарству.
Аграрни економиста Милан Простран за „Блиц бизнис“ истиче да је врло важно да када се уводи систем наводнавања води рачуна и о постојању стајњака за ђубрење земљишта, јер у противном испирањем оно се претвара у јалово.
– Наводњавање је нарочито значајно за семенску робу у ратарској производњи, повртарству, а његова је значајна примена и код најмодернијих засада воћњака и винограда. То су пољопривредни производи где економија производње може да оправда инвестиције у наводњавање. Пошто се на две године дешавају велике суше које драстично уманују приносе, на време је потребно размотрити како и колике површине земљишта наводњавати. Израел рецимо мора 100 одсто земљишта да наводњава, а код нас би било пожељно да то буде око 20 одсто обрадиве површине. Тако ћемо безбрижније да утичемо на билансе хране, а и извоз би могли да пројектујемо дугорочно – истиче Простран.
Тренутно у Србији под системом за наводнавање налази се два до три одсто обрадивих површина, изградњом нових система, што је у плану, достићи ће се шест или седам одсто. Прошле године у Војводини је започета изградња четири система за наводњавање, а до краја године планирано је да сви уговорени радови буду завршени.
У току 2017. уговорено је извођење радова на појачаном одржавању канала – двонаменских система Речеј, Међа, Итебеј, Јанков мост И и ИИ, на изградњи црпних станица Калоча, Јегричка и Песир и радова на подсистему Нова Црња – Житиште, Тиса – Палић, Кикинда – ЦС Мокринска ИИ и Мали Иђош.
– Радови на појачаном одржавању канала – двонаменских система Међа су завршени, а радови на појачаном одржавању канала – двонаменских система Речеј, Итебеј, Јанков мост И и ИИ, на изградњи црпних станица Калоча и на подсистемима Тиса – Палић и Кикинда – ЦС Мокринска ИИ изведени су око 50 одсто, док су радови на изградњи црпних станица Јегричка и Песир и на подсистемима Нова Црња – Житиште и Мали Иђош изведени до 15 одсто. Планирано је да сви уговорени радови се заврше до краја ове године – истичу у министарству пољопривреде.
У 2017. години закључени су уговори на појачаном одржавању канала – двонаменских система Речеј (186.986 евра), Међа (141.917 евра), Итебеј (280.457 евра), Јанков мост И и ИИ (312.948 евра), на изградњи црпних станица Калоча (906.624 евра), Јегричка (707.970 евра) и Песир (510.126 евра) и радова на подсистему Нова Црња – Житиште (430.360 евра) и Тиса – Палић (4.748.042 евра), Кикинда – ЦС Мокринска ИИ (1.799.515 евра) и Мали Иђош (1.044.287 евра), као и уговори о вршењу стручног наџора над радовима на изградњи, реконструкцији и санацији водних објеката и система за потребе наводњавања. Такође, у 2018.години закључен је уговор о извођењу радова на реконструкцији и изградњи објеката у оквиру система Мачва (4.123.193 евра). Укупна уговорена вредност предметних радова износи 15.192.425 евра без ПДВ-а. Овим радовима обезбедиће се наводњавање око 47.954 хектара додатних површина пољопривредног земљишта.
Оно што је у плану је и да се прошире активности на реализацији пројекта Развоја система за наводњавање – Друга фаза кроз реализацију 18 пројеката на подручју Бачке, Баната и Срема, као и 10 пројеката на нивоу централне Србије.
Извор: Блиц бизнис