IĆI, A GDE, PITANJE JE SAD?

Nezgodno je kada se u istom danu održavaju dve manifestacije, koje mene kao iskrenog ljubitelja vojvođanske tradicije, vuku ksebi u zagrljaj. To je kao da se čovek nađe na raskrsnici života, pa se pita kojim putem da krene? Nakon kratkog razmatranja za ili protiv, odluka je pala. Idemo u Bački Petrovac, Klobásafest 2018. je odneo prevagu, Turijo izvini!

Nismo vegani, Vojvođani smo, a ništa protiv vegana nemamo, šta više, volemo ih jer nama više ostaje!

Veselo društvo je odmah prihvatilo predlog da se ide u Bački Petrovac, a oduševljenje se primaklo tački usijanja čim smo stigli u Bački Petrovac. Organizacija na nivou, jasno obeleženi parkinzi za automobile gostiju, putokazi ka mestu dešavanja, očišćeni prilazi mestu dešavanja, blata ni u najavi, ni kineskih tezgi sa glupostima. Prilazimo restoranu „Vrbara”, gde se održava centralna manifestacija Kobasica fest 2018. iliti Klobásafest 2018, kako bi rekli domaćini. Sve je toliko čisto, sređeno, da se pitam, da li smo mi to u apoteci! Prelepi štandovi sa svilenim bombonama, kretošem, alvom, lizalicama, domaćim kolačima, proizvodima od drveta i naravno domaćeg meda. Sve ovo je nežni uvod u čarobnu bajku zvanu Klobásafest 2018.

Međunarodno takmičenje u spremanju svežih kobasica, treći put zaredom okupilo je ove godine trideset i devet takmičarskih ekipa koje će plodove svoje virtuoznosti prineti sudijama na probu. Naravno tu su i tri čisto ženske ekipe koje se takmiče u pravljenju čvaraka.

Prolazimo kroz špalir takmičara. Za svakim stolom, red je zastati da se pozdravimo sa kapitenom, košta kulen, kobasica, turšija, kiflice, rakija, vino, a i da se učesnici ne uvrede, prozboriti po koju sa glavnim meštrom koji znalačkim pokretima meša meso za kobasicu, kao da miluje ženu, nežno stiska i ubacuje začine ljubavi kao da stvara ariju svog života. Kao doktori, svi imaju hiruške rukavice, higijena ko u operacionoj sali. Najbolje sredstvo za dezinfekciju je alkohol sa primesama borovih iglica, ubija sve viruse, ale i bolesti! Još ako je iz flaše bratske nam Slovačke Republike, radosti nema kraja. Muzika sa centralne bine polako opušta goste i domaćine, igra se oko stolova, a devojke cupkaju, ne od zime, već od ritma koji nosi tamo vamo. Miris kuvanog vina klizi nozdrvama i poziva na probu.

U nama još uvek vlada duh tiranosaurusa, pa smo se malo uz sve vrste kobasica, prihvatili sigurice slaninice, koja srce greje i pomaže veselje! Skoči, skoči, skočko i nađosmo kobasice od zeca, au, koliko je zekana otišlo u kobaju, rekli bi braća vegani? Ako je ceniti po ukusu, svaki je ko junak skončao u kobasici. Fantastična je, slava mu.

Svi se međusobno razumemo, miris i ukus spaja sve jezike sveta, a naša Vojvodina se ko kraljica namestila na presto, pa sve uživa dok se Srbi, Slovaci, Mađari, Rumuni, Rusini i ostali gosti sporazumevaju onim najlepšim vojvođanskim rečima: volem, kobasa, palinko, ljubav, kulen i vino.

Kolorit se izmešao po tezgama, od tamnocrvene, do bele barene, posute prstohvatom crvene mlevene, uz teglu kiselih krastavaca, turšijom i leba od metar, čine pravu sliku Vojvodine.

Taman kad sam s mišlju krenuo da probam jednu lepu crvenku, sklupčanu kraj sestre u onoj talandari ogrnutu mašću, tu levo, jedan od članova ekipe je poželeo da se vratimo za Novi Sad.

Zbogom mala crvena, nisi mi bila suđena, ima dana, kažu kod nas, videćemo se mi još koji put. Nije Bački Petrovac na kraju sveta.

Dok smo išli prema gradu, setio sam se kada smo onomad išli na „Oktoberfest”, čak u Njemačku, da, sa nama je iš`o vegan Jode Patak, koji se tamo nagruvao kobaje ko da je peć za etažno grejanje, jedno meter-dva, a blizu i tri metra kobasice. Kobaje iz Evropske unije, samo po veganskim pravilima.