ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ 7. ФЕСТИВАЛ КРАТКЕ ФОРМЕ „ПОТПИС“

Општински културни центар Апатин и ове године је, по седми пут, организатор фестивала кратке форме „Потпис“. Програм ће почети у среду 28.09. концертом у великој сали Жељке Милошевић, са почетком у 19 часова.

Жељка Милошевић уметница је млађе генерације. Са музиком другује од најранијег детињства те јој је она и постала животно опредељење. Дипломирала је харфу на Академији уметности у Новом Саду, али и  Снимање и обраду звука на Академији уметности Београд. Тренутно ради као наставник Снимања и обраде звука у средњој музичкој школи „Петар Коњовић” у Сомбору. Своје образовање проширила је специјализацијом Менаџмента културе и уметности на Факултету организационих наука у Београду.

Жељка је идејни творац и оснивач концепта „Харпоманиа” насталог у оквиру удружења „Арт мрежа” 2008. године који поред едукације за све узрасте укључује и израду малих харфи „Харфинна”, популаризацију инструмента, афирмацију уметника и издаваштво.

Председник је и пројектни и финансијски менаџер удружења уметника „Арт мрежа” из Новог Сада и „Културни центар младих Војводине” из Сомбора као и заменик председника удружења „Фабрик Арт” из Београда. Ова удружења се залажу за истраживања у уметности и култури, просперитет у области информисања, промоцију ауторских дела, подизање свести о садржини и заштиту културе и уметности, сарадњу са уметницима из других земаља и култура. Такође, организатор је интернационалних едукативних пројеката у оквиру Европских програма „Млади у акцији” и „Ерасмус+” где кроз уметност ради на неформалној едукацији и повећавању социјалне инклузије младих, а у једном периоду била је и председник удружења „Сомборско певачко друштво” које има богату традицију.  Са  групом  Феабрик  наступала је на бројним фестивалима и симпозијумима у Србији, али и у Израелу, Турској, Италији, Бугарској, Немачкој, Грчкој, Мађарској и другим европским државама.

Жељка свира и компонује  еxпериментално-амбијенаталну и ирску-келтску музику. На различитим верзијама харфи углавном изводи креативне обраде поп и рок музике.Такође изводи и медитативну музику, соло, на часовима јоге. Као харфисткиња радила је и у неким од најпознатијих хотела на свету у Дубаију, Индонезији, Малдивима, Дубровнику и другим.

Сарађује са бројим уметницима из целог света као и са члановима чувене групе „Галија“ са којом је ових дана очекује наступ у капетан Мишином здању у Београду.

Уметница ће оквиру фестивала кратке форме „Потпис” наступити у среду, 28. септембра 2022. године у Великој сали Дома културе у Апатину где ће извести репертоар домаћих и страних поп и рок нумера. Концерт почиње, након доделе награда на конкурсу за кратку причу, у 19 часова. Улаз је слободан.

Сутрадан, у четвртак, такође у великој сали Културног центра од 19 часова биће изведена представа „Светозар трећи“, док у петак у галерији „Меандер“ од 18:30 часова публику очекује отварање међународне изложбе „EX LIBRIS“ и проглашење најбољих радова, а пола сата касније, тачније у 19 часова у великој сали Културног центра биће приказан филм Електрични оргазам за људе будућности.

Улаз сва три дана за цео програм је бесплатан.

Награда „Миодраг Борисављевић“ за најбољу кратку причу 2022. године

Од 143 приче које су аутори послали на конкурс „Миодраг Борисављевић” за најбољу кратку причу, селектор Гојко Божовић, песник, књижевни критичар, есејиста и уредник издавачке куће “Архипелаг”, донео је следећу одлуку:

Награда „Миодраг Борисављевић” за 2022. годину припада аутору који је на конкурс послао причу „Негде је увек рат” под шифром „Шума“.

Ауторка приче је Александра Јовичић Ђиновић из Лешка. Александра Јовичић Ђиновић рођена је 1986. године у Приштини, а одрасла у Ораховцу. Дипломирала је на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Универзитета у Београду, мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Објављивала је приче, песме и есеје у регионалним и иностраним зборницима и књижевним часописима. Поезија јој је превођена на енглески и арапски језик. Добитница је награде „Мак Диздар“ за најбољу необјављену збирку песама младог песника (Столац, 2017). На Литерарном конкурсу у част Рада Драинца 2018. године добила је прву награду за есеј. Добитница је друге награде на конкурсу „Улазница 2020“, а 2021. године добитница је награде „Милутин Бојић“ за младе песнике. Циклус песама Александре Јовичић Ђиновић оцењен је као најбољи од укупно 47 пристиглих радова.

Образложење селектора Гојка Божовића о додели награде

На овогодишњи Конкурс за награду „Миодраг Борисављевић“ стигле су укупно 143 приче. По природи ствари, приче су по квалитету биле врло неуједначене, али најбоље приче које су стигле на Конкурс одражавају леп књижевни стандард. У погледу стила, поступка и поетике, приче које су стигле на овогодишњи Конкурс за награду „Миодраг Борисављевић“, поготову оне које су издвојене у најужи избор, изражавају токове савремене књижевности, од изразитих релистичких прича са историјском или стварносном основом, преко прича у којима превладава фантастика, до прича у којима главну реч узимају питања интимних и камерних светова.

Прича „Негде је увек рат“ представља истанчану слику рата. Полазећи од актуелног рата у Украјини, који покреће механизам сећања и буди успомене јунакиње на ратне деведесете и поготову на рат на Косову које је проживела али их и даље носи у живом искуству, прича се усредсређује на опис једног необичног и драматичног путовања аутобусом од Призрена преко Приштине до Косовске Митровице током бомбардовања 1999. године. Исприповедана сугестивно, у добро одабраним детаљима, ова прича исказује моралну, људску и егзистенцијалну драму рата кроз доживљаје обичних људи којима рат из корена мења живот

Поред победничке приче, у најужем избору се нашло још девет прича:

  1. „Ловина“ (шифра: астронаут) Анђела Ђокић, Београд
  2. „Боршч“ (шифра: пут свиле) Милош Перишић, Аранђеловац
  3. „Амстердамско преподне“ (шифра: каменспотицања) Марија Тепавац, Сокобања
  4. „®еволуција “ (шифра: алувијална раван) Предраг Мирчетић, Нови Београд
  5. „Очух“ (шифра: Накед цитy) Мартин Грабас, Панчево
  6. „Случај несталог подрума“ (шифра: 14240225) Јелена Тасић, Београд
  7. „Пихтије у Бечу“ (шифра: Бечлија) Предраг Ристић, Београд
  8. „Анђела“ (шифра: Гхаеттта) Наташа Милић, Београд
  9. “Надлајавање” (шифра: Лавр) Александра Грозданић, Београд

 Награда, која се састоји из повеље са ликом Миодрага Борисављевића и новчаног износа, биће додељена у оквиру 7. Фестивала кратке форме „Потпис“ који организује Општински културни центар Апатин.

 Друга књига кратких прича

Ове године Општински културни центар Апатин издаје други зборник кратких прича . У питању је књига “Кратке приче 2“ у којој се налазе победничке и одабране приче које су учествовале на конкурсу за награду „Миодраг Борисављевић“ за најбољу кратку причу у претходних пет година. Селектори (Рајко Лукач, Угљеша Шајтинац, Јелена Ленголд, Мухарем Баздуљ и Срђан Тешин) издвојили су 4 победничке и 29 одабраних прича које ће се пронаћи у књизи.

 ГАЛЕРИЈА МЕАНДЕР АПАТИН

петак, 30. септембар  2022. године у 18 часова и 30 минута

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ЕX LIBRIS-А

 У оквиру седмог Фестивала кратке форме „Потпис“ Културног центра Апатин приређује се  ЕX LIBRIS  међународна изложба  од 143 графике пристиглих од  47 аутора из Тајланда, Норвешке, Немачке, Украјине, Пољске, Белгије, Италије, Румуније, Аргентине, Турске, Русије, Кине, Хрватске, Бугарске, Грчке, Црне Горе, Аустрије, Јапана и Србије.

Према пропозицијама конкурса аутори су послали своје радове на две теме, прва, Иза маске, и друга  тема је слободна.

ЕX LIBRIS је облик примењене графике у оквиру формата А6. Појављује се у 15. веку са појавом штампане књиге као налепница  на унутрашњој страни која је означавала симболима, фигурама или словима  име власника или аутора књиге. Касније Еx Либрис се развио  у посебну област примењене графике погодне за  начин  ликовног изражавања  у малом формату. Данас је EX LIBRIS  веома развијена област са широким спектром примене различитих графичких техника од оних класичних до најсавременијих као што је примена специјалних боја и бојених ефеката,  обраде на рачунару и дигиталне штампе.

EX LIBRIS је више  од графике, он је тражен предмет колекционарства.

 Овом изложбом постојећа колекција сада броји 1354 EX LIBRIS-а.

 Изложба траје до 20. октобра.

Извор: Општина Апатин