{"id":6703,"date":"2026-02-19T17:28:07","date_gmt":"2026-02-19T16:28:07","guid":{"rendered":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6703"},"modified":"2026-02-20T15:23:15","modified_gmt":"2026-02-20T14:23:15","slug":"dr-dragan-jakovljevic-pestanske-decenije-matice-srpske-1","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6703","title":{"rendered":"DR DRAGAN JAKOVLJEVI\u0106: PE\u0160TANSKE DECENIJE MATICE SRPSKE (1)"},"content":{"rendered":"

Povodom 200. godi\u0161njice osnivanja Matice srpske, jedne od najzna\u010dajnijih kulturnih ustanova srpskog naroda<\/span><\/p>\n

Doga\u0111aj od dalekose\u017ene va\u017enosti za kulturu i istoriju srpskog naroda, ne samo u Ugarskoj, ve\u0107 i u matici, svakako je bilo osnivanje Matice srpske, u januaru 1826. godine, u Pe\u0161ti. Cilj ovog nau\u010dnog rada je da se, u godini obele\u017eavanja 200. godi\u0161njice postojanja i kontinuiranog rada jedne od nava\u017enijih kulturnih ustanova srpskog naroda, sa ove istorijske distance sagledaju okolnosti pod kojima je do\u0161lo do osnivanja Matice i njenog Letopisa, kao i one u kojima je ona nekoliko decenija delovala u Pe\u0161ti – gradu koji je po\u010detkom XIX veka bio vode\u0107i kulturni, nau\u010dni i prosvetni centar Srba. Tako\u0111e, rad se bavi i kriti\u010dkom analizom nekoliko etapa u funkcionisanju Matice srpske, razli\u010ditim kulturolo\u0161kim uticajima i odnosima unutar ove organizacije, kao i su\u0161tinskim razlozima za njeno preseljenje u Novi Sad 1864. godine.<\/span><\/p>\n

Kada je srpski \u0161tampar i izdava\u010d Stefan Novakovi\u0107 1796. godine svoju \u0107irili\u010dnu \u0161tampariju iz Be\u010da preneo u Budim i prodao izdava\u010dka prava Pe\u0161tanskom univerzitetu \u2013 koliko god da je to bilo povoljnije za Budimlije – Srbi u Austrijskom carstvu izgubili su mogu\u0107nost da se posredstvom \u0161tampanih glasila informi\u0161u na svom jeziku. Ta praznina trajala je sve do avgusta 1813. godine, kada u Be\u010du po\u010dinju da izlaze Novine serbske.<\/em>[1]<\/a> Zanimljivo je da su ovo glasilo, koje se smatra prvim novinama kod Srba, pokrenuli studenti medicine, Dimitrije Davidovi\u0107 i Dimitrije Fru\u0161i\u0107.<\/span><\/p>\n

Devetogodi\u0161nje izla\u017eenje ovih novina bilo je vrlo dramati\u010dno: problemi sa finansiranjem \u0161tampe i stalnim pritiskom poverilaca, sadr\u017eajni koncept koji se od politi\u010dkih tema (posledice ratovanja protiv Napoleona) okretao ka sa dr\u017eajima iz svakodnevnog \u017eivota srpskog stanovni\u0161tva, polemike i pamfleti u vreme Vukove borbe za reformatorske ideje na polju pravopisa i jezika. Oba Dimitrija (urednici i novinari) su kra\u0107e vreme provela u zatvoru pod optu\u017ebom da su klevetali Ugarsku dvorsku kancelariju.\u00a0 \u041aada je svr\u0161io studije, Dimitrije Fru\u0161i\u0107 napu\u0161ta Be\u010d. Davidovi\u0107 tada gubi volju i nadu u uspeh, a ogor\u010den na \u010ditavu politiku Austrije prema podanicima srpske narodnosti, odlu\u010duje da napusti Be\u010d i da se u njega nikada vi\u0161e ne vrati.[2]<\/a> Posredstvom prote Matije Nenadovi\u0107a, obezbedio je slu\u017ebu u Srbiji (kod kneza Milo\u0161a), gde je pre\u0161ao novembra 1821. godine. U martu slede\u0107e godine izdat je nalog za obustavljanje novina. Ga\u0161enjem Davidovi\u0107evih Novina serbskih<\/em> Srbi su ostali su bez politi\u010dkog glasila na svom jeziku. Sva nastojanja da se pokrene novi list sli\u010dnog profila, nisu dala rezultate, pa je grupa intelektualaca 1823. donela odluku da otpo\u010dne izdavanje \u010dasopisa Serbske letopisi.<\/em><\/span><\/p>\n

Pokretanje Letopisa<\/strong><\/span><\/p>\n

Pokrenut u Novom Sadu pod nazivom Serbska letopis, a \u0161tampan u Budimu, ovaj \u010dasopis je, po zamisli njegovog pokreta\u010da Georgija Magara\u0161evi\u0107a, postao centralno mesto na kojem su izlagani rezultati srpskog knji\u017eevnog i nau\u010dnog stvarala\u0161tva. Uz to, Letopis se sistematski bavio saznanjima koja u sredi\u0161te pa\u017enje stavljaju jezik, knji\u017eevnost, istoriju, religiju, folklor i kulturu ne samo srpskog naroda nego i celog slovenskog sveta, \u201eot Adrijatskog do Ledenog, i ot Baltiskog do Crnog mora\u201d. Pote\u0161ko\u0107e u organizaciji \u010ditavog posla podstakle su Magara\u0161evi\u0107a da se posavetuje sa pe\u0161tanskim trgovcima i intelektualcima, koji su zaklju\u010dili da re\u0161enje treba potra\u017eiti u osnivanju kulturne ustanove koja bi ne samo brinula o \u010dasopisu, nego i razvila znatno \u0161iri program rada. <\/em>[3]<\/a><\/span><\/p>\n

\u010casopis je iza\u0161ao 1825. godine, sa informacijama koje su se kao novinarski osvrt, odnosile na prethodnu godinu. U po\u010detku nije imao isklju\u010divo nacionalni karakter, jer se iz predgovora prvog broja uo\u010dava prisustvo ideja o sveslovenskoj solidarnosti. Posle drugog broja uo\u010dena je gre\u0161ka u nazivu (gramati\u010dki rod Serbska letopis<\/em>), \u0161to je promenjeno u Serbskij letopis<\/em>. Planirane tri knjige godi\u0161nje su iza\u0161le, ali je ve\u0107 kod \u010detvrte izdava\u010d i \u0161tampar \u041aonstantin \u041aaulicije bio suo\u010den sa gubicima. Zato je u septembru iste godine zaustavio dalje \u0161tampanje. Da se ne bi izgubio jedini list na srpskom jeziku, urednik se posavetovao sa pe\u0161tanskim trgovcima i intelektualcima, koji su zaklju\u010dili da re\u0161enje treba potra\u017eiti u osnivanju kulturne ustanove koja bi, ne samo brinula o \u010dasopisu nego i razvila znatno \u0161iri program rada.<\/span><\/p>\n

Osnivanje Matice srpske<\/strong><\/span><\/p>\n

Doga\u0111aj od dalekose\u017ene va\u017enosti za kulturu i istoriju srpskog naroda, ne samo u Ugarskoj, ve\u0107 i u matici, svakako je bilo osnivanje Matice srpske\u00a0 1826. godine. Me\u0111u inicijatorima su bili trgovci: \u0110or\u0111e Stankovi\u0107, Josif Milovuk, Jovan Demetrovi\u0107, Gavrilo Bozitovac, Andrija Rozmirovi\u0107 i Petar Raji\u0107, predvo\u0111eni novosadskim pravnikom Jovanom Had\u017ei\u0107em (literarni pseudonim Milo\u0161 Sveti\u0107). Jasno je da su u tom poduhvatu imali uzore iz ma\u0111arskog kulturnog i javnog \u017eivota, koji su u Pe\u0161ti osnovali Akademiju nauka.<\/span><\/p>\n

O! Ne treba, da primer daleko tra\u017eimo. Pogledajmo samo na Mad\u017eare, kakovim toplim serdcem izobrazitelje jezika svoga griju, kako sve sile svoje jedinodu\u0161no napinju, da bi govor maternji iz uvenenija u cvet, iz tame u svetlost, iz zabvenjija u slavu izveli, i koliko su ve\u0107 uspeli! Blago vama naslednici na\u0161i, ako i mi Mad\u017earom uspodra\u017eavamo.<\/em>[4]<\/em><\/strong><\/a><\/span><\/p>\n

Potpisali su se u krug, kako niko ne bi bio ni prvi, ni poslednji. Iako su svi bili stanovnici Pe\u0161te i Budima, samo jedan od njih, Bozitovac, ro\u0111en je u glavnom gradu Ugarske. Ostalima je zavi\u010daj bio u raznim krajevima gde su Srbi tada \u017eiveli: Demetrovi\u0107 iz Dalmacije, Milovuk iz Trpinje kod Vukovara, Had\u017ei\u0107 iz Sombora u Ba\u010dkoj, Rozmirovi\u0107 iz \u041aarlovaca Sremskih, Stankovi\u0107 iz Vr\u0161ca, Raji\u0107 iz \u041aova\u010dice u Banatu. U slede\u0107em sedmo\u010dlanom krugu potpisali su se: arhimandrit manastira \u041arupe Gerasim Zeli\u0107 (ro\u0111en u \u017degaru u Dalmaciji), dvojica Be\u010dlija, po jedan Novosa\u0111anin, Temi\u0161varac, Bajac, Osije\u010danin. Me\u0111u ovom sedmoricom, u\u010dlanjenom avgusta 1826, bila su i dvojica iz tek oslobo\u0111ene Srbije. Niko manje do knez Milo\u0161 i brat mu Jevrem Obrenovi\u0107. Ta geografska disperzija \u010dlanova pokazuje da nije re\u010d o uskoj, lokalnoj, ve\u0107 o op\u0161tesrpskoj instituciji.[5]<\/a><\/span><\/p>\n

Za prvog predsednika Matice srpske biran je Jovan Had\u017ei\u0107, utemeljiva\u010d savremenog srpskog javnog i privatnog prava i autor Gra\u0111anskog zakonika (1844).[6]<\/a> U uvodniku prve sveske spasenog Letopisa,<\/em> Had\u017ei\u0107 je napisao proglas u kojem je objavio osnivanje Matice srpske, ovako: Evo ti, po\u010ditajemi i predragi Rode, Letopisa srbskog. Tebi podnosi sa Ijubavlju punim \u017earom Matica Srbska, koja je Tebe radi i Tvoje slave radi postala, za Tebe radi, za Tebe di\u0161e. <\/em><\/span><\/p>\n

Povelo se ra\u010duna i o prakti\u010dnom funkcionisanju novog dru\u0161tva. Svaki \u010dlan-osniva\u010d imao je uplatiti u dru\u0161tvenu kasu po 40 forinti srebra, bez kamate. Isto tako ubudu\u0107e \u0107e i svaki rodoljubac mo\u0107i postati \u010dlan Matice srpske, pod istim uslovima. A kasa \u0107e se puniti i novcem zara\u0111enim od prodaje knjiga, koje se, me\u0111utim, mogu i poklanjati siroma\u0161noj omladini \u201eza dobro vladanje i prilje\u017eanije\u201c \u2013 ali bez \u0161tete po kasu. Predvi\u0111ene su i nov\u010dane nagrade \u201eza razre\u0161enije kakovi nibud stavljeni va\u017eni za knji\u017eestvo i prosve\u0161tenije voprosa\u201c kao i mogu\u0107nost da se pokrenu jedne srpske novine sa pla\u0107enim urednikom. Matica srpska je ponikla u vreme romanti\u010darske ljubavi za narodno prosve\u0107enje, u trenutku kada je u \u017eivotu Srba u Austriji vladala gluha no\u0107, a u Srbiji se \u0161kolovani ljudi mogli na prste izbrojati.<\/em>[7]<\/em><\/strong><\/a><\/span><\/p>\n

Oko novog srpskog kulturnog dru\u0161tva, odmah su po\u010deli da se okupljaju srpski prosvetni i kulturni poslenici, slobodoumni ljudi, politi\u010dari, intelektualci razli\u010ditih profila – vi\u0111eni Srbi, pre svega trgovci. Samo oni su, izme\u0111u ostalog, mogli da finansiraju dru\u0161tvo koje \u0107e negovati srpsku kulturu i tradiciju. \u041aulturu koja se tek ra\u0111ala u neveselom i te\u0161kom vremenu za narod bez otad\u017ebine. Rad Matice srpske je od samih njenih po\u010detaka bio usmeren u pravcu prezentovanja nacionalne srpske kulture u Evropi, ali se ni\u0161ta manja pa\u017enja nije posve\u0107ivala ni obrazovanju naroda. Razgranata izdava\u010dka delatnost, koja je narednih godina usledila, u mnogome je pomogla ostvarivanju tog cilja. Osniva\u010di su smatrali da je njihov osnovni zadatak \u201eda se knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju, i to sad i otsad bez prestanka za svagda\u201c. Tako su na samom po\u010detku, objavljene knjige Milovana Vidakovi\u0107a, Jovana Sterije Popovi\u0107a, Dositeja Obradovi\u0107a, Lukijana Mu\u0161ickog, Jovana Suboti\u0107a. Za sve vreme svoga trajanja Letopis je, pone\u0161to menjaju\u0107i ime , bio i ostao centralni srpski \u010dasopis istrajan u nastojanju da okupi proverene vrednosti srpske knji\u017eevnosti, nauke i kulture, u duhu sa prvobitnim proglasom: Jedan duh treba da sve nas odu\u0161eljava, duh narodoljubija, jedna misao sva dela na\u0161a da vodi i upravlja – misao za ob\u0161te blago; jedan \u017ear da sve nas raspaljuje i di\u017ee \u2013 \u017ear revnosti za prosve\u0161tenije naroda.<\/em><\/span><\/p>\n

Iako je imala pretenzije da okupi sve vode\u0107e srpske intelektualce tog vremena \u2013 da se okrenu ka formiranju srpskog u\u010denog dru\u0161tva (budu\u0107e Akademije nauka i umetnosti) \u2013 Matica srpska to, na\u017ealost, nije uspevala. Glavna jabuka razdora u intelektualnim krugovima bila je, tada aktuelna reforma srpskog knji\u017eevnog jezika i pravopisa, na \u010delu sa Vukom Stefanovi\u0107em \u041aarad\u017ei\u0107em. Pogledi na reformu bili su veoma razli\u010diti, a te razlike \u010desto su kulminirale netrpeljivo\u0161\u0107u i me\u0111usobnim sukobima.<\/span><\/p>\n

[1]<\/a> Ostoji\u0107, T. (1925): Arhivski podaci o Dimitriju Davidovi\u0107u i be\u010dkim Srpskim novinama<\/em>, Spomenik Srpske kraljevske akademije, Zemun, 1-7.<\/span><\/p>\n

[2]<\/a> Gavrilovi\u0107, S. (1993):Dimitrije Davidovi\u0107 o svom napu\u0161tanju Austrije, <\/em>Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj: 15-19 vek, „Filip Vi\u0161nji\u0107“, Beograd<\/span><\/p>\n

[3]<\/a> Izvor: sajt Matice srpske: http:\/\/www.maticasrpska.org.rs\/letopis-matice-srpske\/<\/a> (29.11.2015)<\/span><\/p>\n

[4]<\/a> Letopis za 1826. g. (2. sv. 109-110)<\/span><\/p>\n

[5]<\/a> Izvor: http:\/\/www.vojvodinacafe.rs\/showthread.php\/11070-Matica-srpska (29.11.2015)<\/span><\/p>\n

[6]<\/a> Jovan Had\u017ei\u0107je Gra\u0111anskim zakonikom<\/em> uvrstio \u041ane\u017eevinu Srbiju me\u0111u malobrojne zemlje u svetu, koje su ve\u0107 u prvoj polovini XIX veka imale zakonski pravni akt u toj oblasti.<\/span><\/p>\n

[7]<\/a> Milisavac, \u017d. (1986), Istorija Matice srpske I deo: 1826-1864, Matica srpska, Novi Sad, 55.<\/span><\/p>\n

(Nastavak sledi…)<\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

\u0418\u0437\u0432\u043e\u0440: \u0441\u043d\u043d\u043e\u0432\u0438\u043d\u0435\u043f\u043b\u0443\u0441<\/a><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povodom 200. godi\u0161njice osnivanja Matice srpske, jedne od najzna\u010dajnijih kulturnih ustanova srpskog naroda Doga\u0111aj od dalekose\u017ene va\u017enosti za kulturu i istoriju srpskog naroda, ne samo… <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6704,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[8,18],"tags":[112],"class_list":["post-6703","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-istaknuto","tag-112"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/snnovineplus-budapest.png","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6703","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6703"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6703\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6705,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6703\/revisions\/6705"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6704"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6703"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6703"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6703"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}