{"id":6838,"date":"2026-02-26T16:06:26","date_gmt":"2026-02-26T15:06:26","guid":{"rendered":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6838"},"modified":"2026-02-26T16:06:26","modified_gmt":"2026-02-26T15:06:26","slug":"dr-dragan-jakovljevic-pestanske-decenije-matice-srpske-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6838","title":{"rendered":"DR DRAGAN JAKOVLJEVI\u0106: PE\u0160TANSKE DECENIJE MATICE SRPSKE (3)"},"content":{"rendered":"

Posle Save Tekelije i grofa Naka, knez Milo\u0161 (1780-1860) se mo\u017ee smatrati jednim od va\u017enijih Mati\u010dinih dobrotvora, jer je uplatio petostruko ve\u0107i ulog od ostalih. \u041aao dobar politi\u010dki strateg, odmah je shvatio da je dru\u0161tvo koje osnivaju Srbi u Ugarskoj op\u0161tesrpsko, jer su mu \u010dlanovi bili sa raznih strana Balkana i Srednje Evrope, gde su sve Srbi \u017eiveli.<\/span><\/p>\n

Dobro\u010dinstvo u vidu ostavljanja zadu\u017ebina svome rodu, posledica je razvoja gra\u0111anskog dru\u0161tva i ponovnog rodoljublja. \u041aao \u0161to su nekada Nemanji\u0107i zidali i ostavljali zadu\u017ebine, tako su sada u XIX veku uspe\u0161ni trgovci, oficiri, vladike, pa i zemljoradnici iz Vojvodine nesebi\u010dno darivali kulturna dru\u0161tva, za obrazovanje i nauku. Posle Save Tekelije i grofa Naka, knez Milo\u0161 (1780-1860) se mo\u017ee smatrati jednim od va\u017enijih Mati\u010dinih dobrotvora, jer je uplatio petostruko ve\u0107i ulog od ostalih. \u041aao dobar politi\u010dki strateg, odmah je shvatio da je dru\u0161tvo koje osnivaju Srbi u Ugarskoj op\u0161tesrpsko, jer su mu \u010dlanovi bili sa raznih strana Balkana i Srednje Evrope, gde su sve Srbi \u017eiveli. On je u tome video mogu\u0107i objedinjuju\u0107i faktor cele srpske nacije, ne samo u kulturnom smislu, ve\u0107 mo\u017eda i vi\u0161e od toga, mo\u017eda i dr\u017eavu pod njegovom vla\u0161\u0107u. \u041anez je ostao \u010dlan Matice do\u017eivotno, \u010dak i posle upisa kneza Aleksandra \u041aara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji ga je smenio na vlasti u Srbiji. Dva kneza iz dve nepomirljive dinastije u istoj Matici. Podjednaki u tretmanu, bez obzira na aktuelnu mo\u0107, simbolizuju njena nastojanja da kulturnim delatnostima marginalizuje politi\u010dke sukobe unutar Srpstva. Godine 1845. u Maticu se upisao Njago\u0161, vladika crnogorski, \u010dime se i dinastija Petrovi\u0107a na\u0161la u zajedni\u010dkom kolu.<\/span><\/p>\n

Sa godinom 1838. po\u010dinje prava Tekelijina era Matice srpske. Ovaj carski savetnik, plemi\u0107 sa predikatom od Vize\u0161a i \u041aeverme\u0161a, osnovao je znameniti zavod Tekelijanum \u201eiz jedne jedine ljubovi milome mi rodu\u201d. Na sednici Matice srpske 21. avgusta 1838. svoju ku\u0107u u kojoj se sednica dr\u017eala, predsedavaju\u0107i Sava predaje pod nadzor Matici za svrhe \u0111a\u010dkog doma, ali i za potrebe Mati\u010dinog rada. U dom je odmah primljeno dvanaest pitomaca. Taj broj je kasnije pove\u0107an na dvadeset istovremenih korisnika doma. Ne samo to, ve\u0107 sve \u0161to je imao, Sava Tekelija je ostavio srpskom narodu (preko Matice srpske) \u2013 imanja, ku\u0107e, sto pedeset hiljada forinti i svoje \u010dasno ime.<\/span><\/p>\n

Novosa\u0111anka Marija Trandafil (1816-1883) tako\u0111e je bila velika dobrotvorka, koja je za \u017eivota svoju bogatu imovinu zave\u0161tala Matici srpskoj i Crkvenoj op\u0161tini. U rukopisnom odeljenju Matice nalazi se \u201etestamenat\u201c kojim: Marija Trandafilka, rodom iz Novog Sada, ostavlja posle sebe 1 400 000 kruna (700 000 forinti) na stipendije i na Fond za udaju siroma\u0161nih devojaka, te za bolnice i za \u201eZavod za srpsku pravoslavnu siro\u010dad\u201c. Uprava nad Zavodom pripala je u nadle\u017enost Matici srpskoj. Za deset godina rada, \u0161kolu je zavr\u0161ilo oko stotinu pitomaca. Ostavljen je novac i za podizanje nove zgrade, ali se to realizovalo gotovo tri decenije posle njene smrti, 1912. godine. Matica srpska se u to zdanje uselila 1928. sa Bibliotekom i Upravom \u2013 pa se tu i danas nalazi.<\/span><\/p>\n

Po\u010dev od 1866. u Matici srpskoj se sve vi\u0161e ose\u0107ao uticaj liberala okupljenih oko Srpske narodne slobodoume stranke i njenog predvodnika Svetozara Mileti\u0107a. Sam Mileti\u0107 deluje iz pozadine, ne eksponiraju\u0107i se. Smr\u0107u Platona Atanackovi\u0107a, stvoreni su uslovi da na \u010delo Matice do\u0111e \u201enarodnjak\u201c. Izabran je Jovan Suboti\u0107[1]<\/a>, sa kojim polako ali sigurno se razvija u centar jednog dru\u0161tva sa politi\u010dkom i kulturnom ekspanzijom. Intelektualci, koji vode Maticu nisu po volji ugarskih vlasti, jer su listom bili \u010dlanovi Mileti\u0107eve stranke, koja je imala veliki uticaj na srpski narod. Otuda nije \u010dudo da je ma\u0111arska vlada, krenuv\u0161i u obra\u010dun sa srpskim tribunom Svetozarom Mileti\u0107em, morala da napadne i Maticu.<\/span><\/p>\n

Strategija ubacivanja \u201epete kolone\u201c sprovodila se preko velikog Mileti\u0107evog protivnika, generala \u0110or\u0111a Stratimirovi\u0107a. On u Mati\u010dine redove upisuje 57 novih \u010dlanova, pla\u0107aju\u0107i \u010dlanarinu umesto njih. Po\u0161to Suboti\u0107, odnosno Matica ne\u0107e da ih prime, bivaju tu\u017eeni Ugarskoj vladi. Stratimirovi\u0107 \u010dini korak dalje, napadaju\u0107i Maticu u poznatom pe\u0161tanskom listu Pe\u0161ter Lojd. Matici srpskoj, kao kulturnom i umetni\u010dkom dru\u0161tvu, sve ovo ba\u0161 mnogo ne smeta. Ona nastavlja da radi i da se \u0161iri.<\/span><\/p>\n

Jovan Suboti\u0107 je hteo da od Matice srpske na\u010dini veliku i mo\u0107nu organizaciju za narodno prosve\u0107enje – prosvetnu dr\u017eavu: Na\u0161a Matica ima da upravlja blagom na\u0161eg naroda, koje su mu vrli sinovi ostavili u iznosu od pol miliona; na\u0161a Matica mora da \u010dini sredi\u0161te narodnog \u017eivota, jer drugog nemamo; na\u0161a Matica ima biti organ na\u0161eg narodnog disanja, jer drugi jo\u0161t dobili nismo; na\u0161a Matica mora da je nekim na\u010dinom prosvetna dr\u017eava.<\/em><\/span><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i u velikoj meri ba\u0161 Suboti\u0107u, Matica menja i knji\u017eevnu politiku, ali ni sada ne izdaje mnogo knjiga. Me\u0111u \u0161est novoizdatih knjiga 1866. godine, \u0161tampana je drama Maksim Crnojevi\u0107<\/em>, Laze \u041aosti\u0107a. Slede\u0107ih godina ima se novca za izdavanje po jedne do dve knjige. Me\u0111utim, veoma su zna\u010dajne promene u \u010dlancima koje Letopis<\/em> objavljuje. Umesto dotada\u0161njih rasprava (polemika i pamfleta) o jezi\u010dkim pitanjima, \u010ditaju se tekstovi naprednih mladih ljudi, okupljenih oko Mileti\u0107a ili Ujedinjene omladine srpske<\/em>. Sada se pokazalo koliko je bio u pravu nekoliko godina ranije \u0110or\u0111e Nato\u0161evi\u0107 kada u svojoj knjizi Za\u0161to na\u0161 narod u Austriji propada\u00a0 ka\u017ee: Nemamo istorije, moralna i religiozna nauka kod nas je neobra\u0111ena, nemamo nijedne pravne, medicinske ni trgova\u010dke, ni zemljodelske knjige, ni knjige za \u017eenu, mater i doma\u0107icu. Nemamo \u0161kolskog ni seljskog lista, ali imamo \u010detir \u0161aljiva i vi\u0161e zabavnih gde se peca i ujeda. Nemamo ni \u010destitog kalendara, ali imamo pijani\u010dkih pesama.<\/em>[2]<\/em><\/strong><\/a><\/span><\/p>\n

Sazrele su prilike da se ne\u0161to zna\u010dajnije promeni. U tom pripoma\u017ee i Svetozar Markovi\u0107, socijalisti\u010dkim idejama koje donosi sa \u0161kolovanja po zapadnoj Evropi i Rusiji. Pod njegovim uticajem Matica sve vi\u0161e pa\u017enje obra\u0107a na prirodne nauke, kulturnu istoriju i filozofiju. Umesto nekada\u0161njeg analiziranja porekla vladara, sukoba izme\u0111u njih i sli\u010dnog, sada istorijski \u010dlanci vi\u0161e vode ra\u010duna o narodnim interesima.\u010citaoci slabo pesme \u010ditaju, jer u prozi tra\u017ee ogledalo svoga vremena. (St. V. Popovi\u0107,1879).<\/em> Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj i \u0110ura Jak\u0161i\u0107, tada najpopularniji pesnici, u svojim stihovima opisuju sav jad i bedu svoga vremena. Pitanje pravopisa je kona\u010dno 1870. skinuto s dnevnog reda. Fonetski pravopis je definitivno u Maticu u\u0161ao na velika vrata i usvojen je u svim njenim publikacijama.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

(Nastavak sledi…)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/em><\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

[1]<\/a> Jovan Suboti\u0107 (1817-1886) \u2013 advokat, pesnik i politi\u010dar; studirao u Segedinu i Pe\u0161ti, gde je doktorirao filozofiju 1836. godine, a 1840. prava; bave\u0107i se advokaturom, od 1842-47. godine ure\u0111ivao Letopis Matice srpske, koji je tada jo\u0161 izlazio u Pe\u0161ti; revolucionarne 1848. bio je inicijator i saziva\u010d skup\u0161tine Srba u Pe\u0161ti koja je imala zadatak da obzirom na op\u0161te politi\u010dke prilike u Austriji, formuli\u0161e srpske zahteve; iste godine, u\u010destvovao je i na Majskoj skup\u0161tini u Sremskim \u041aarlovcima, na kojoj je ustanovljena \u041aarlova\u010dka patrijar\u0161ija.\u00a0<\/span><\/p>\n

Dodatni izvor o Suboti\u0107u: Medakovi\u0107, D. (2006): Srbi u Zagrebu<\/em>, Prometej, Novi Sad;\u00a0 tako\u0111e o Suboti\u0107u: Sava Damjanov http:\/\/riznicasrpska.net\/knjizevnost\/index.php?topic=883.0wap2<\/a> (29.11.2015)<\/span><\/p>\n

[2]<\/a> Nato\u0161evi\u0107, \u0110. (1866), Za\u0161to na\u0161 narod u Austriji propada,<\/em> Episkopska knjigopec\u030catnja, Novi Sad, 57.<\/span><\/p>\n

Izvor: snnovineplus<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle Save Tekelije i grofa Naka, knez Milo\u0161 (1780-1860) se mo\u017ee smatrati jednim od va\u017enijih Mati\u010dinih dobrotvora, jer je uplatio petostruko ve\u0107i ulog od ostalih.… <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6839,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[8],"tags":[112],"class_list":["post-6838","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-112"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/snnovineplus-pesta.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6838","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6838"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6838\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6840,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6838\/revisions\/6840"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6839"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6838"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6838"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6838"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}