{"id":6955,"date":"2026-03-05T16:16:48","date_gmt":"2026-03-05T15:16:48","guid":{"rendered":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6955"},"modified":"2026-03-05T16:16:48","modified_gmt":"2026-03-05T15:16:48","slug":"dr-dragan-jakovljevic-pestanske-decenije-matice-srpske-4","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/?p=6955","title":{"rendered":"DR DRAGAN JAKOVLJEVI\u0106: PE\u0160TANSKE DECENIJE MATICE SRPSKE (4)"},"content":{"rendered":"

Nevolje tokom delovanja Matrice srpske u Pe\u0161ti nastaju 1874, kada njen blagajnik, ina\u010de gimnazijski profesor Petar Ninkovi\u0107, u „Srbskom narodu“ objavljuje pamflet i podnosi tu\u017ebu Ministarstvu prosvete, policiji i sudu, protiv svoje ku\u0107e. Dr\u017eavni tu\u017eilac u pratnji policijskog kapetana i dva pandura upao je u Maticu i pokupio mnoge spise.<\/span><\/p>\n

Lo\u0161u klimu za rad Matice srpske stvarali su politi\u010dki doga\u0111aji, kao \u0161to su raspu\u0161tanje Narodno-crkvenog odbora 1872. i rat re\u017eima sa Mileti\u0107evom Narodnom strankom. Muke po\u010dinju dolaskom barona Majtenjija, odnosno \u010distkom „narodnjaka“ sa svih va\u017enijih polo\u017eaja, pretresima \u0111aka i profesora u potrazi za „sumnjivim knjigama“, a otpu\u0161taju se neposlu\u0161ni nastavnici. Po\u010deo je da se me\u0161a i u rad Matice, ali je opozvan nakon samo godinu dana \u201etreniranja strogo\u0107e\u201c. Prave nevolje nastaju 1874. kada Mati\u010din blagajnik, ina\u010de gimnazijski profesor Petar Ninkovi\u0107, u „Srbskom narodu“ objavljuje pamflet i podnosi tu\u017ebu Ministarstvu prosvete, policiji i sudu, protiv svoje ku\u0107e. Dr\u017eavni tu\u017eilac u pratnji policijskog kapetana i dva pandura upao je u Maticu i pokupio mnoge spise. Nare\u0111uje se \u2013 da se Matica vrati u Pe\u0161tu! Za\u0161to? Zato \u0161to se udaljila od kulturnih i nau\u010dnih centara pa se svela na provincijsko dru\u0161tvo kojim upravlja knji\u017eevno neizobra\u017eena svetina? U naredbu je spadalo i da se Matici oduzme Tekelijina biblioteka i vrati Tekelijanumu, a Matici postavljaju komesara\/kontrolora, novosadskog velikog \u017eupana Andriju Flata.<\/span><\/p>\n

Po\u010dinje argumentovani protivnapad i pravdanje. Obra\u0107aju se Mati\u010dari na sve mogu\u0107e adrese u Pe\u0161ti i Be\u010du. Borbu svesrdno poma\u017ee i Mileti\u0107eva „Zastava“. Sve je to veoma mu\u010dno, traje nekoliko godina i zavr\u0161ava se kompromisom: Matica ostaje u Novom Sadu, ali od nje, za svaki slu\u010daj, oduzimaju Tekelijanum. Mnogi planovi padaju u vodu. Samo mali deo od \u010detrdeset i \u0161est projekata je realizovan. Prava je \u0161teta, to tek danas shvatamo u punoj meri. Evo za\u0161to:<\/span><\/p>\n

    \n
  1. a) nije napisana istorija pokreta Srba u 1848\/49\u00a0 godini,<\/span><\/li>\n
  2. b) nije ura\u0111ena ni bibliografija,<\/span><\/li>\n
  3. v) nije sa\u010dinjena nacionalna istorija toga perioda.<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Tako\u0111e je nevolja \u0161to je za \u0161esnaest godina izla\u017eenja Letopisa, objavljeno samo dvanaest knjiga.[1]<\/a><\/span><\/p>\n

    Period stagnacije Matice srpske, obuhvata poslednje dve decenije XIX veka. Na politi\u010dkom planu su se prilike stabilizovale, bar u onoj meri da se moglo lak\u0161e disati, pa se povla\u010denje Matice u sebe ne mo\u017ee pravdati. Uredni\u0161tvo se dodu\u0161e\u00a0 trudilo da se okrene modernom dobu i savremenijim zahtevima. Ali ti prilozi u Letopisu bili su vi\u0161e intelektualni vapaji nego ozbiljni poku\u0161aji, a knji\u017eevna kritika ispod svakog nivoa. Odjednom, kao da su bili va\u017eniji honorari za pisanje recenzija, nego kvalitet ura\u0111enog posla.[2]<\/a> Razloga za Mati\u010dino hodanje uga\u017eenim stazama ima vi\u0161e, ukaza\u0107emo na dva, najva\u017enija:<\/span><\/p>\n

    Pre svega, krivo je njeno odustajanje od ciljeva zbog kojih je i osnovana; Matica napu\u0161ta ideje negovanja slovenske uzajamnosti, ne anga\u017euje se ni na stvaranju \u010dvr\u0161\u0107e zajednice srodnih naroda a posebno izbegava sve \u0161to bi mirisalo na ne\u0161to revolucionarno; takva politika sprovodi se izme\u0111u ostalog i zato \u0161to Maticu vode ljudi kakvi su bili Antonije Had\u017ei\u0107 i Stevan Pavlovi\u0107, koji su se itekako trudili da se ne zamere ugarskim vlastima;<\/span><\/p>\n

    Drugi, ne manje va\u017ean razlog, jeste zaostajanje Novog Sada; donedavno centar srpskog kulturnog \u017eivota, polako ali sigurno postaje njegova periferija; kada je Matica osnivana, Srbija je prakti\u010dno bila bez \u0161kolovanih ljudi, pa su Srbi „iz preka“, vodili sve iole va\u017enije kulturne i prosvetne institucije u tek oslobo\u0111enoj zemlji; u Dru\u0161tvu srpske slovesnosti<\/em> listom su svi, osim Sime Milutinovi\u0107a Sarajlije, bili Srbi iz Ugarske; sada se situacija potpuno menja – Srbija je slobodna, Beograd se razvija u moderan grad, u kulturni centar prema kome gravitira srpska inteligencija \u0161kolovana u Evropi;<\/span><\/p>\n

    Ipak, da ne bi sve bilo tako crno, treba re\u0107i da se pove\u0107ao broj \u010dlanova Matice, sada ih je ve\u0107 oko hiljadu i \u0161est stotina. Tako\u0111e se neprestano pove\u0107avao broj legata i zadu\u017ebina. Raspisuju se knji\u017eevni konkursi. Od 1880-1905. godine bilo je raspisano \u0161esnaest nagradnih temata. Odziv je bio slab, a ponu\u0111eno nekvalitetno. I pored nastojanja Matice, nisu dobijena dela kao \u0161to je:<\/span><\/p>\n

      \n
    1. a) istorija novije srpske knji\u017eevnosti,<\/span><\/li>\n
    2. b) istorija Srba u Ugarskoj,<\/span><\/li>\n
    3. v) monografija o istoriji srpskog novinarstva.<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

      Po\u0161to je sve to ra\u0111eno uglavnom stihijski, formiran je Odbor koji je trebalo da donese jedan celovitiji program Mati\u010dinog delovanja. Posao je obavljen. Obuhvatio je pitanje podizanja morala kod svih slojeva naroda, podizanja blagostanja racionalnom privredom i popravljanje zdravstvenog stanja u narodu. Po\u010delo se izdavanjem niza dela, originalnih ili prevedenih, pisanih na narodu razumljivom, srpskom jeziku. Knjige su pisali u\u010ditelji i sve\u0161tenici, re\u0111e stru\u010dnjaci. Teme su zaista bile raznovrsne: o poznavanju i „popravljanju“ zemlje, p\u010delarstvu, vo\u0107arstvu, vinogradarstvu, o kudelji, svilenoj bubi, \u0161e\u0107ernoj repi. Rodila se tako edicija, kasnije nazvana „Knjigama za narod“ i ona je izlazila godinama, dosta uredno.[3]<\/a><\/span><\/p>\n

      Mati\u010dino \u010dlanstvo je nezadovoljno situacijom u ku\u0107i i tra\u017ei da se u njoj napravi malo reda: treba je vratiti na pravi put, kao onda kada je bila u godinama njena uspona. Prvi poku\u0161aj je bio sa novim predsednikom dr Lazom Stanojevi\u0107em[4]<\/a>, vrednim i \u010destitim \u010dovekom. On je, zaista, uveo red me\u0111u \u010dinovni\u0161tvom, zatra\u017eio da mu se podnese detaljan izve\u0161taj o radu – ali se, na\u017ealost, na tome sve i zavr\u0161ilo. Re\u0161enjem pe\u0161tanskog ministra unutra\u0161njih poslova, nije potvr\u0111en izbor dr Stanojevi\u0107a za predsednika (verovatno stoga \u0161to je bio poznati opozicionar).<\/span><\/p>\n

      Ipak, pojavio se novi \u010dovek, sekretar i urednik Letopisa Milan Savi\u0107[5]<\/a>. On je odlu\u010dno bio za knji\u017eevnu liniju \u010dasopisa, ne odbacuju\u0107i ni ono \u0161to je s njom u vezi, odnosno umetnost, nauku i kulturu. Kao saradnici nude mu se: Jovan Radoni\u0107, Milutin Jak\u0161i\u0107, Jovan Tomi\u0107, Stojan Novakovi\u0107, Stanoje Stanojevi\u0107 i Aleksa Ivi\u0107. Sve su to „mladi lavovi“, ba\u0161 kao \u0161to su i Tihomir Ostoji\u0107, Radivoje Vrhovac, Aleksa \u0160anti\u0107, Jovan Du\u010di\u0107. Sa o\u010devidnom setom, Savi\u0107 veli: Pomalo, postepeno, ali tim sigurnije, seli se iz ovih krajeva umetni\u010dka poezija u Srbiju. Ovde se pesni\u0161tvom bave jo\u0161 samo stari orlovi.<\/em> Milutin Jak\u0161i\u0107 potvr\u0111uje: Matica srpska, koja je decenijama bila glavno nau\u010dno sredi\u0161te srpsko, sada opada u onoj meri u kojoj raste Srpska akademija nauka<\/em>. Pred Maticom je ozbiljan zadatak: prilagoditi se novonastalim uslovima, modernizovati se, revidirati svoje programe, okanuti se nekih recidiva pro\u0161losti, okrenuti se novom veku (XX) koji je na pragu.<\/span><\/p>\n

      Nezadovoljstvo koje je neskriveno tinjalo u redovima vode\u0107ih mati\u010dara, po\u010delo je da dobija i prve konture na sastancima istomi\u0161ljenika: Tihomira Ostoji\u0107a, upravnika Srpskog u\u010diteljskog konvikta i \u010dlana Knji\u017eevnog odeljenja Matice srpske, Milutina Jak\u0161i\u0107a, Jovana Radoni\u0107a, Stanoja Stanojevi\u0107a i drugih. Oni osnivaju \u010dasopis Pokret, po kojem kasnije dobijaju prepoznatljivo ime „pokreta\u0161i“. Pisalo se tu o svemu: o bibliotekarstvu, va\u017enim dru\u0161tvenim pitanjima tada\u0161njeg vremena, pa i o samoj Matici. Ideje „pokreta\u0161a“ padaju na plodno tlo, \u0161to se vidi u razli\u010ditim Mati\u010dinim delatnostima, posebno u Letopisu<\/em> gde se ve\u0107 po\u010detkom novog veka ose\u0107a jedan novi kvalitet. Sugestija da se od njega napravi moderna revija, prihva\u0107ena je, tako da Letopis<\/em> po\u010dinje da ulazi „u puni ljudski \u017eivot“. Ali to ve\u0107 vremenski prevazilazi okvire ovoga rada.<\/span><\/p>\n

      (Nastavak sledi…)<\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

      [1]<\/a> Izvedeno prema: Malen\u010di\u0107, R. (1998): Pri\u010da o Matici srpskoj, Matica srpska, Novi Sad, 1998.<\/span><\/p>\n

      [2]<\/a> Ibidem<\/em><\/span><\/p>\n

      [3]<\/a> Ibidem<\/em><\/span><\/p>\n

      [4]<\/a> Laza Stanojevi\u0107 (1834-1915), lekar, rodom iz Sombora<\/span><\/p>\n

      [5]<\/a> Milan Savi\u0107 (1845-1930), dugogodo\u0161nji sekretar Matice srpske<\/span><\/p>\n

      Izvor: snnovineplus<\/a><\/span><\/p>\n

       <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Nevolje tokom delovanja Matrice srpske u Pe\u0161ti nastaju 1874, kada njen blagajnik, ina\u010de gimnazijski profesor Petar Ninkovi\u0107, u „Srbskom narodu“ objavljuje pamflet i podnosi tu\u017ebu… <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6956,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[8],"tags":[112],"class_list":["post-6955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-112"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/snnovineplus-matica.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6955"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6955\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6957,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6955\/revisions\/6957"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6956"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vojvodjanske.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}