У централном делу Палате Србија, 24. септембра 2019. године, одржан је састанак високих представника свих граничних служби и њихових ресорних министарстава посвећен дијалогу о пројекту Интегрисаног управљања границом.
Како ситуација на западном Балкану захтева специфичан приступ интегрисаном управљању границама, који се највише ослања на координацију и сарадњу свих релевантних служби и агенција укључених у контролу граница, олакшавање трговине и сарадњу у пограничним регионима, неопходно је изградити ефикасан, делотворан и интегрисани систем управљања границама.
Управо је због тога Европска унија подржала пројекат Интегрисаног управљања границом износом од 28 милиона евра из претприступних фондова, пошто је заједнички циљ свих служби укључених у пројекат, ресорних министарстава и Владе Републике Србије да у складу са ЕУ принципима добијемо границе отворене за слободно кретање људи и робе, а у исто време контролисане и сигурне, што доприноси побољшању безбедности грађана Србије.
На састанку је констатовано да сва министарства пружају свесрдну подршку реализацији програма ИПА 2016, што је већ дало одређене резулатате када успешно спровођење Стратегије интегрисаног управљања границом и пратећег Акционог плана у питању.
Шеф делегације Европске уније Сем Фабрици истакао је да је Србија остварила значајан напредак у спровођењу Стратегије интегрисаног управљања границом и додао да ће ЕУ наставити да пружа финансијску подршку реформама у овој области. Он је прецизирао да је напредак остварен у борби против илегалних миграција и нагласио да су припадници граничне полиције и царински службеници прошли кроз више обука, што је ојачало њихове капацитете за хватање у коштац са илегалним миграцијама и препознавање жртава трговине људима и кријумчарења људи.
Државни секретар министарства финансија, Гојко Станивуковић је истакао да је улога Управе царина да одржи трајни баланс између основних задатака: заштите друштва, прикупљања средстава за буџет и трговинских олакшица у околностима у којима смо суочени са честим променама окружења услед развоја производње и потрошње, пораста међународне трговине и нових глобалних изазова (организовани криминал, тероризам, илегалне миграције).
Директор Управе царина, Милош Томић је у свом излагању нагласио да je царинска служба Републике Србије уз подршку претприступних фондова Европске уније, реализовала низ успешних пројеката модернизације и унапређења царинског пословања, а да су неке активности специфичне за Управу царина имале позитиван утицај и на процес интегрисаног управљања границом.
“Сви они који планирају да крше прописе, ипак о томе треба да размисле, јер смо спремни да им се достојно супротставимо. Имамо више од 20 мобилних скенера, размењујемо информације, имамо обучене службенике, као и службене псе, дакле – имамо све оно што би једна служба у 21. веку требало да поседује. И резултати су неизбежни и очигледни: од почетка ове године до данас спречили смо кријумчарење скоро две тоне наркотика, као и готово 1.000 миграната у намери да неопажено пређу границу скривени у товарима робе, а годишње на границама у просеку зауставимо пренос око три милиона евра нелегалног новца“, нагласио је директор Управе царина.
Нови Царински закон, који је ступио на снагу у јуну 2019. године, широм отвара врата, како је рекао, за модернизацију царинског система кроз увођење аутоматизованих царинских поступака што подразумева комплетан прелазак на безпапирно пословање и потпуно електронско окружење.
Он је подсетио присутне да је ангажовањем Управе царина, а уз помоћ предприступних средстава добијених од Европске комисије, Република Србија 2016. године приступила Конвенцији о заједничком транзиту. Такође, из истих извора финансирана је и припремна фаза увођења аутоматизованог увоза и извоза робе. Увођењем ових аутоматизованих система што се очекује до краја 2023. године, Управа царина пословаће искључиво употребом компјутера.
Осим тога донет је и Закон о царинској служби, који даје много шира овлашћења царинским службеницима. Примена овог закона допринеће још ефикаснијм спровођењу пројекта Интегрисаног управљања границом.
Кроз пројекат Интегрисаног управљања границом неопходно је неговати међуагенцијску и међународну сарадњу да би резултати које постижемо имали максималан ефекат. Управо због тога УЦ тесно сарађује са свим органима који функционишу на граници, као и са страним царинским администрацијама, на чему ћемо и убудуће инсистирати.
“Да би се убрзао проток роба и људи преко границе, а притом ипак обезбедила ефикасна контрола, неопходно је јачање кадровских капацитета, побољшање техничке опремљености граничних прелаза, унапређење информационих система, као и модернизација инфраструктуре, па се то истовремено може сматрати и највећим изазовима у наредном периоду, како за Управу царина, тако и за све остале службе укључене у пројекат Интегрисаног управљања границом“, нагласио је директор Томић у свом обраћању.