Na policama knjižara može se naći knjiga uglednog profesora Taranova, iz Rusije, koji se na veoma detaljan način bavi temom ishrane pčela, navodi portal Agropress. Kao što reče prof. dr. Mića Mladenović u svom predgovoru, ova knjiga odnosno njen autor odgovaraju na pitanje kako se nešto radi, ali i objašnjavaju zašto. Te se na ovaj način na jednom mestu spajaju praksa i nauka.
Za početak sezone veoma je važno koliko pčele imaju na raspolaganju hrane. To svakako zavisi od velikog broja faktora, a pre svega klimatskih. Sa druge strane, i iskustvo pčelara koji treba da zna koliko će zajednici ostaviti hrane u zimskom periodu. Takođe, iskustva pokazuju da u nekim godinama pčele mogu biti zadovoljne i sa skromnim zalihama, od 6 kg, dok u nepogodnim, odnosno hladnim godinama, potrebno im je 1,5 do 2x više hrane. Pošto nismo u mogućnosti da znamo kako će godina početi savet je da se ostavi hrane onoliko koliko je potrebno za loš početak godine. Samo tako pčelinje zajednice mogu ojačati do glavne paše.
Takođe, utvrđeno je da ukoliko je manje hrane u košnici, pčele ekonomično troše hranu pa tako i odgajaju slabije jedinke koje imaju manju radnu sposobnost. Stručnjaci su istraživali kako količina meda utiče na formiranje pčelinjih larvi. Prema podacima N. G. Bilaša, ukoliko je količina u gnezdu 4,5 kg meda masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je 2,1 mg, a masa larvi trodnevnog uzrasta 6,7 mg. U drugom slučaju, kada je u gnezdu bilo 8,1 kg meda, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila 5 mg, dakle i više nego duplo, a masa larvi trodnevnog uzrasta je bila takođe veća i iznosila je 9,5 mg. Međutim, kada je količina meda bila 12,6 kg, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila manja nego u prethodnom slučaju, i iznosila je 4,8 mg, ali su larve trodnevnog uzrasta imale 10,8 mg, što je više nego u oba prethodna slučaja. Ovo se objašnjava time da su pčele koje su u gnezdu imale između 8 i 12 kg meda, snabdevale larve većom količinom hrane, te je i njihova masa bila veća.
Izvor: Agropress