ИЗАШАО НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ НОВА ЗОРА

Из штампе је изашао 63. број гласила за књижевност и културу Нова Зора, за период јесен 2019. Издавачи овог часописа су општински одбори СПКД Просвејта у Гацку и Билећи, а главни и одговорни уредник је проф. др Милош Ковачевић. Као и увек, садржајно и обимно, Нова Зора и у овом броју, на преко 300 страница, доноси прилоге познатих академика, прозаиста, песника, лингвиста, есејиста, књижевних критичара са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе и шире.

Нова Зора произашла је из чувене мостарске Зоре, коју су покренули 1896. Алекса Шантић, Јован Дучић и Атанасије Шола и која је излазила до 1901. године. У име генерацијског дуга и обавезе према бићу свог народа, 1997. године обновљен је рад СПКД Просвјета, нарочито успешно у Гацку и Билећи, као и у целој Херцеговини, покрећући у склопу овог пројекта Ћоровићеве сусрете писаца, уз доделу награде за најбољу прозну књигу написану на српском језику у периоду између два сусрета. Просвјета је обновила и излазак Зоре, која се сада зове Нова Зора, са циљем да се на одређени начин, настави мисија започета крајем XIX века. Покретач и главни уредник Нове Зоре до 2016. године био је књижевник Радослав Братић.

„Нова Зора је срећан спој есејистичких и чисто научних прилога, што јој омогућава да буде добро прихваћена не само у широј читалачкој публици, него и у оноој строго научно оријентисаној. Јер, Нова Зора, на неки начин прати и књижевнотеоријски и лингвистичкостилистички  аспект српске културе, што је њен претежни научни дио. Онај други дио, који је много значајнији за саму културу, а то је праћење самог књижевног и културног живота који се строго не односи на само науку, него ће касније бити предмет научне анализе, Нову Зору чини врло препознатљивим и упечатљивим књижевно и културним часописом. Готово да нема ниједног писца нити значајнијег српског културног посленика на актуелној српској књижевној који се није нашао  међу именима  која говоре или о којима се говори у неком од текстов Нове Зоре. И не само актуелна, него и имена из српске културне и књижевне прошлости“, каже главни и одговорни уредник проф. др Милош Ковачевић.

Нова Зора даје и широк преглед најважнијих културних догађаја у општинама Источне Херцеговине у периоду између два броја.

 

За Војвођанске:  Ј. Иванишевић