ИЗОБИЉЕ И РАСКОШ ПОЕТСКОГ ЈЕЗИКА СЛАВОМИРА НИШАВИЋА

Ретка је срећа присуствовати промоцији књиге стихова Славомира Саше Нишавића јер је овај песник до сада објавио само четири збирке. Чекали смо и дочекали да аутор уобличи нову књигу Заборављени дечак која је у четвртак представљена у Читаоници Градске библиотеке у Новом Саду.

Књижевник Стеван Тонтић истакао је да је Сашина књига мали трактат о речима – капима Божјим. Да Саша пева попут Момчила Настасијевића, Васка Попе или Новице Тадића, те да је његов песнички израз лишен свега сувишног што се види и по томе што је песнички вез сместио у четири насушна циклуса названа Ватра, Вода, Земља и Ваздух. Стиховањем аутор разгони рђу и тмушу и стрепи од тога да нови поредак не ствара нова Јеванђеља.

Песник Благоје Баковић потврдио је да Саша Нишавић ради управо то што и јесте суштина поезије – објава тајне и јасно певање о нејасном. Да је дао нов поглед на заборављеног дечака, који је (само) заборављен али не остављен и изгубљен, већ у сталној борби између тамних и светлих сила, стрепњи, нада и сила узалудности.

Књижевник Ненад Грујичић, као писац поговора ове књиге, додао је између осталог, да је Саша Нишавић појава за себе, песник чист и неукаљан од живота. Да се није гурао да заузме место на књижевној сцени, већ свој песнички таленат остваривао стихотворећи, без обзира колико ће се (мало) пута ти стихови наћи у опипљивим корицама. Да писци ретко долазе на књижевне вечери других колега, али су се на Нишавићеву промоцију радо одазвали јер је, очигледно, Сашина доброта својеврсно побратимство лица у свемиру.

И заиста се надам том Ујевићевском да нас је више истих што више сличнога делимо, али не захваљујући нама, него захваљујући Славомиру Нишавићу. Нашем барјактару Саши који нас, овакве какви смо, око себе нежно ушушкава! Мом Николетини Бурсаћу – који носи 700 кила поетске свиле и кадифе у души.

За Vojvodjanske.rs: В. Раонић;