Treći dan, treća predstava, tri različita žanra, tri različita pristupa, tri različite emocije nakon završetka svake predstave, za svaku možete da kažete da je dobra i ukoliko tražite neku mana verovatno će vam kazati da ste cepidlaka ili da navijate za ovoga ili onoga, takav osećaj ima ovo piskaralo pokušavajući da napiše nešto “pametno” nakon izvođenja predstave Jami distrikt… no da krenemo:
Veći deo publike se smejao tokom izvođenja ove „urnebesne ali i besno angažavone komedije“, po rečima selektora a puno nasmejanih lica je viđeno i nakon predstave. Ipak nam se čini da je to više bio grč na licima nego što je odražavalo neko preterano veselje. Samo nas nekolicina smo bili, čini mi se, zamišljeni i mnogo više besni jer se čini da sve to viđeno sinoć zahteva mnogo više ozbiljnosti a ne smeha. Kako se već kaže: Bilo bi smešno da nije istinito i tužno!
Autorka teksta Milena Bogavac, poznata po svojoj angažovanosti i otvorenosti, ne samo prema „našima“ nego i prema „njihovima“, ma ko to bio s druge strane, nas ubojitom satirom, bez imalo pardona, zasipa istinom i samo istinom, doduše ovoga puta pretpostavljenom ali vrlo mogućom i vrlo korespondirajućom sa aktuelnom stvarnošću. Samo pominjanje imena, Kokana Mladenovića, trostrukog dobitnika Sterijine nagrade, ako ne računamo prošlogodišnju (zasluženu a ne dodeljenu), asocira na bunt i otvorenu, bespoštednu, kritiku negativnih pojava na ovim prostorima tako da o kredu autorske ekipe ne treba previše trošiti reči.
“Jami district” je započeo svoj pozorišni život pre nešto više od godinu dana u Novom Sadu tako da ima popriličan pedigre igranja u zemlji Srbiji, takođe i popriličan broj nagrada na festivalima diljem bivše nam domovine pa nije na odmet da spomenemo šta o narečenom prikazaniju rekoše drugi: “…Znanstveno ‘otkriće’ najstarijih ljudskih predaka vodi u novi rat na Balkanu, a Jamena, nakon svega, postaje zabavni park. Obračin s cjelokupnom mitomanijom Balkana je najkraći mogući opis predstave ‘Jami distrikt’… Tekst Milene Bogavac započinje dosjetkom: u selu Jamena svjetski su znanstvenici našli dokaze da je ljudski rod mnogo stariji nego što se do sada mislilo, te upravo iz Jamene potječe čovječanstvo. No, Jamena se – vidi vraga – nalazi na tromeđi Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, te ondje istog trena počinje borba za ostatke pračovjeka… Sve je ovdje postavljeno tako da nam pokaže koliko smo svi mi na Balkanu slični a ne različiti. Tako predstava doseže vrhunac u trenutku kada iz instituta u Edinburgu stižu nalazi krvi koji kažu: isti su, a nakon toga ratnička krv lije u potocima. (Bojana Radović, Večernji list, Zagreb, 06.06.2017)
Tajnu nastanka ovog post-dramskog teksta i čitavog projekta su nam otkrili sami autori na “okruglom stolu” (razgovori o predstavama se dešavaju u 11h u salonu SNP – ispred pokojne “Treme”). Prvo je nastao performans “Nacija” koji su radili Marko Grubić sa grupom Wrooom po scenariju Minje Bogavac nakon toga se uključio Kokan Mladenović sa predlogom da iz toga može i treba da se “rodi” dramski tekst. Na osnovu predloška u projekat su se uključili navedeni producenti i početkom prošle godine je došlo do kastinga koji nije podrazumevao samo pevačko, igračko i glumačko umeće već i stavove, odnose prema zadatoj temi itd. Po radioničkom principu, nakon svakog eksperimenta o pojedinim temama, sutradan je Minja dolazila sa delovima teksta, koji su kroz dalji rad brušeni, tako da je konačna verzija uobličena tek na generalnoj probi ili samoj praizvedbi u martu 2017, tako da se može da reći da je tekst produkt kolektivan, mada svi akateri tvrde da je to Minjin tekst. Kuriozitet koji smo takođe saznali danas je da je projekat do sada dobio 12 nagrada u osam država i do febrauara sledeće godine su rasprodati termini a imaju poziv da početko 2020. nastupe na festivalu u Bogoti.
Posebno treba naglasiti da je za sve tri mlade glumice (Isidora Simijonović, Jelena Graovac, Nina Nešković ) ovo prvo profesionalno iskustvo koje će sigurno bitno uticati na njihove karijere a same su istakle da bi volele da u budućnosti rade po ovakvom principu. Energija kojim zrače tokom nepunih dva sata trajanja ove žestoke mitomanske satire pleni publiku i sigurno će i u budućnosti ostaviti značajnog traga na dešavanja u pozorišnom životu na ovim prostorima. Sigurno se, pored zanalački vođenog radioničko/rediteljskog procesa u oblikovanju projekta Kokana Mladenovića, mora naglasiti nemerljiv doprinos Marka Grubića i njegovih saradnika iz “Wrooom-a” koji precizno pokrivaju čitav logistički deo posla a koji se ne sastoji samo iz muzičke podrške već iz nebrojeno mnogo detalja koje prosečni gledalac ne vidi.
Konačno, još jedno “žestoko” veče na programu 63. Sterijinog pozorja je uspešno okončano i pravo je zadovoljstvo što smo već u prvoj trećini pređenog puta imali priliku da vidimo različite temate u svakom pogledu, pa kome se više sviđa ovakav ili onakav pristup je stvar njegovog ličnog doživljaj a bitno je da svako od nas ima apsolutno pravo da mu se nešto svidi ili ne, što opet implicira da svi ponuđeni koncepti imaju pravo na svoj život i predstavljaju značajan događaj u teatarskom životu na ovim prostorima koji nije baš toliko loš kako mi često, bez nekih posebnih argumenata umemo da konstatujemo.
Ocena publike za predstavu Carstvo nebesko – Epika Balkanika – 4,15
Pozor! Pozorje! – Za vojvodanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.