JANOŠIK – SLOVAČKI ROBIN HUD Juraj Janošik je slovački heroj koji se zauvek upisao u istoriju. Malo je ličnosti u slovačkoj istoriji koje su privlačile, a i dan danas privlače toliko pažnje kao Janošik. Ovaj „razbojnički kapetan“ s početka 18. veka u kasnijem periodu postao je sinonim borbe protiv nepravde i ljudskog ugnjetavanja.

Ove godine obeležava se 330 godina od njegovog rođenja. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali na osnovu spisa iz matičnih knjiga poznato je da je Janošik bio kršten 25.januara 1688. godine. S obzirom da su se nekada deca krstila nekoliko dana nakon rođenja, smatra se da je Juraj Janošik iste godine i rođen sredinom januara, a u nekim spisima se ovaj datum navodi kao datum njegovog rođenja. Rođen je u mestu Terhova na severu Slovačke.

Na osnovu zapisa iz registra, poznato je da je rođen od oca Martina i majke Ane, kao i da je imao jednog starijeg i dva mlađa brata. Oba su roditelja nadživela svog sina.

Početak XVIII veka obeležili su brojni ustanci protiv Habsburga. U junu 1708. godine, uz veliku podršku Francuske, Franc Rakoci II započeo je najduži i najobsežniji rat protiv cara. U ratu se tako našao i mladi Juraj Janošik, regrutovan je u vojsku koja se borila protiv Habsburške monarhije.

S obzirom na kasniji razvoj događaja, značajan je njegov boravak u Bitčjarskom dvorcu, gde je bio čuvar zatvorenika i pobunjenika. Ovde upoznaje zatvorenika Tomaša Uhorčika kome je na kraju i pomogao prilikom bekstva. U septembru 1711. Janošik je položio zakletvu Uhorčiku i od tada zvanično započinje njegova „razbojnička karijera“. Kasnije je došao na čelo ove družine. Po slovačkoj narodnoj legendi Juraj Janošik je sa svojom družinom živeo i krio se u šumama između gradova Žilina i Liptovski Mikulaš. Prepadali su lokalne plemiće i bogataše, a tokom zimskih meseci su se razdvojeni krili po okolnim selima i često su menjali skrovišta. Janošik je najčešće boravio u svom rodnom mestu Terhova, a kasnije u Klenovcu, gde je u lokalnoj kafani, pod lažnim imenom radio Uhorčik.

Prema priči, Janošik je bio borac za pravdu, otimao je bogatima i delio siromašnima. Njegova dela napravila su od njega legendu i narodnog heroja. Njegovo razbojništvo trajalo je otprilike godinu i po dana.

Uhvaćen je oktobra 1712., ali je zahvaljujući podmićivanju, uspeo da pobegne. Nekoliko meseci kasnije, krajem januara 1713. godine, ponovo je uhapšen i ovog puta je to bilo definitivno. Tokom ispitivanja, kao i surovog mučenja, ponašao se časno, odvažno i hrabro. Bez obzira na mučenje, nije spomenuo svoje pristalice i nikoga od onih koji su mu pomagali i podržavali ga. Usledio je sud na kom je 25-godišnji Janošik 17. marta 1713. osuđen na smrt. Od svih predloga tužioca, izabran je najpodmukliji i najbolniji način za izvršenje smrtne kazne – vešanjem kuke za levi bok. Obešen je istog dana da slučajno ne bi umro od posledica mučenja i na taj način izbegao ponižavajuću i bolnu kaznu.

Nakon smrti Janošik je postao simbol borbe siromašnog naroda protiv feudalizma. Najstarija rukom pisana pesma o njemu ima 206 stihova i čuva se u biblioteci u gradu Liptovski Mikulaš. Najstarija štampana kompozicija je pesma koja je napisana 1809. godine. O njegovom životu napisano je mnogo knjiga, a snimljeno je i nekoliko filmova. Njegovo rodno meste privlači mnogobrojne turiste koji žele da vide mesta na kojima je boravio i krio se (šume, pećine, okruženje).

Izvor: Bačka Palanka vesti