ЈЕЛЕНИ СА ВРШАЧКИХ ПЛАНИНА НАСЕЉАВАЈУ СРБИЈУ

Пројекат насељавања јелена на Вршачке планине спроводи Јавно предузеће „Војводинашуме“ Петроварадин, огранак Шумско газдинство „Банат“ Панчево, Шумска управа Вршац. У циљу враћања јелена у природу Вршачких планина, шумска управа Вршац, изградила је 2019. године узгајалиште за јелене „Ловачко имање“ површине 45 хектара у удаљеном, најмирнијем делу планине, изнад села Марковац и Сочица.

Простор узгајалишта обрастао је природном шумом храста китњака и беле липе, са другим врстама попут белог јасена, црног јасена, граба, брекиње и др. У оквиру њега, једна њива је претворена у један продуктивни пашњак површине 8 хектара и још два мања од по пола хектара, чиме је обезбеђена разноврсност станишта која је неопходна јеленима. Пашњаци су изложени југу, чиме је обезбеђена осунчаност и топлота станишта. Скоро сваке године се прихрањују. Унутар узгајалишта направљено је 3 појила у којима увек има воде. Такође, постоје и три хранилишта за кабасту храну (ливаско сено, луцерка, детелина) и 5 валова за зрнасту и концентровану храну (кукуруз у зрну и клипу, јечам, овас, концентрат за јелене, сточна репа, јабуке и др.). Унутар узгајалишта постоје 6 чека за посматрање јелена. Око узгајалишта је постављен електрични пастир у циљу спречавања уласка вукова којих на Вршачким планинама има, али и других (паса луталица, лисица..). Првих 50 јелена купљено је у Румунији и испуштено је у узгајалиште фебруара 2020. године. Први јеленчићи појавили су се у мају 2020. године. Прва рика чула средином септембра 2020. године после скоро више од 50 година.

Након две године стручног гајења, заштите и управљања популацијом, број јелена је удвостручен (око 110 јединки). Тиме су створени услови за почетак насељавања јеленима Вршачких планина и Србије. Насељавање јеленима се одвија по посебној методологији. Она подразумева гајење јелена у узгајалишту, затим пресељавање у други део ловишта, у прихватилиште – и после неког периода у слободну природу. Пракса и искуство су показали да се овако постижу одлични резултати, за разлику од директног испуштања у слободну природу. У циљу реализације пројекта насељавања у току новембра и децембра 2021. и јануара 2022. године, наставило се са изградњом прихватилишта за јелене. Оно се налази у средишту Вршачких планина, између Лисичје Главе и Гудуричког врха. Овај простор је одабран јер има погодне услове за насељавање јелена (вода, храна, станиште и мир).

„Крајем зиме 2021/2022. године, преселили смо 8 јелена у ово прихватилиште површине 4,5 хектара. Када јелени ту проведу годину дана, и након отварања капије изађу у слободну природу, у шуме Вршачких планина, неће имати потребу да одлутају далеко, већ ће бити ту негде у близини и враћаће се у свој дом у којем све имају (пашне површине, прихрану, мир). Потврда овоме су већ успешна насељавања у другим ловиштима ЈП „Војводинашуме“. Кад се буду размножили, природно ће почети да се шире по шумама и другим стаништима Вршачким планинама. Тиме ћемо завршити насељавање и вратити велики дуг природи. Планинари, природњаци и други посетиоци оштрог ока и стрпљења моћиће да их виде око прихватилишта, што је својеврсна привилегија. С друге стране, одличан остварени прираст и занемарљиви губици у току 2020. и 2021. године су последица изузетне повољности станишта Вршачких планина, али и успешног гајења, заштите и управљања од стране стручне и ловочуварске службе шумске управе Вршац, шумског газдинства „Банат“ Панчево.“ изјавио је Чедомир Каровић, руководилац Шумске управе Вршац

Сходно капацитету узгајалишта и поменутом броју, било је неопходно излучити око 40 јединки из популације. У току фебруара и марта 2022. су јелени са Вршачких планина односно ловишта шумске управе Вршац, успешно ухваћени у посебно конструисаној хватаљци, успешно транспортовани и испуштени на неколико планина у Србији. Први јелени су у национални парк „Копаоник“ послати са Вршачких планина, њих 5 јелена. На Златар је са наших планина послато 7 јелена, на Златибор 14 јелена и на Голију 5 јелена. Укупно смо 31 јелена послали на 4 планине у Србији. Сви ови јелени испуштени су у сличне ограђене делове ловишта како би се постепено прилагодили новим станишним условима и били стручно насељавани у природу. Са претходних 8 јелена који су пресељени у наше прихватилиште, излучено је 39 јелена, што је и био план.

„Преостале јединке у популацији у узгајалишту су у повољној полној и старосној структури. Сада у узгајалишту има око 70 јелена и са прирастом од око 28 јединки, опет ћемо бити у могућности, али и у узгојној потреби да излучимо око 40 јелена и опет населимо неке планине у нашој Србији. Као доказ да смо већ успели у насељавању јесу трагови јелена око узгајалишта, фотографисани јелени око узгајалишта и шире по планини. Око 15 придошлих јелена се креће по ловишту „Вршачке планине“ и око 10 у суседним ловиштима ловачких удружења. На тај начин можемо рећи да смо већ постигли циљ – да вратимо дуго недостајући део природе – јелене. Прилог томе је и први рог пронађен у природи после 50 година.“ додао је Каровић.

Прича о јеленима се овде не завршава. Није крај рада само успешно населити јелене на неки простор, већ и успешно гајити, одржати и проширити јелене у складу са капацитетом простора, како се не би причињавале штете другим делатностима (шумарство, заштита природе). С тога, предстоји велики посао на усклађивању шумског и ловног газдовања унутар ловишта „Вршачке планине“ којим управља шумска управа Вршац. Ипак, на крају, јелен је оно што је дуго година недостајао природи и нама, и сада га имамо. Требамо га заштити од криволова и очувати за нас и будуће генерације.

Извор: Град Вршац