ЈЕСЕН У НАРОДНОЈ БАШТИ У ПАНЧЕВУ

Народна башта је највећи градски парк у Панчеву. Сазнајемо да је први парк у овом граду и стар скоро двеста година. У то време простор је организован по узору на немачке паркове, који су били са француским и енглеским елементима а подизани су изван центара насеља. На самом улазу можемо прочитати да је 2008. године извршена реконструкција Народне баште, реализована средствима Града Панчево и ЈКП „Зеленило“. Такође видимо да је реновирање помогнуто донацијама италијанске провинције Равена и града Червија. Парк је добио нову трим стазу, игралишта и расвету.

Посетили смо је једног новембарског дана таман пред кишу и уверили се још једном зашто за јесен кажу да је друго пролеће. У зналачки одабраном распореду дрвећа где јавор постаје ватрено црвен, гинко златно жут а четинари остају тамно зелени, парк сија пуним сјајем пре свог преласка у зимско мировање. Бегоније, кадифице и мушкатле и даље су у цвету, јесење руже у раскошним бојама а љубичасти украсни купус вири под опалим лишћем платана. Све вешто укомпоновано у јесењој симфонији природе.

Препознатљив симбол Народне баште је прелепи музички павиљон, изграђен половином деветнаестог века. Од њега се пружају дрвореди, па тако видимо Авенију липа, храста и гинка. Поједина велелепна стабла имају табле са написаним називом, гледичија, клен, тиса, дрен, сребрнолисна липа, јаворолисни платан, ариш, мечија леска.

Постоји пешачка и трим стаза, справе за вежбање, дечије игралиште. По површини парка распоређени су сеници са клупама, као и удобне дрвене фотеље са сточићем између а ради и кафић. Новијег датума је споменик једном храбром јазавичару. Натпис гласи „За све мале хероје великог срца, грађани Панчева, 2015“. Чули смо причу да је псић Лео спасао девојчицу од напада већег пса и нажалост убрзо угинуо од последица повреда. У знак захвалности постављен му је наредне године споменик.

Сигурни смо да је у летњем периоду пријатно посетити ову оазу и освежити се у топлим данима. Наш јесењи долазак није ништа мање уживање, у једном сасвим другачијем руху и са посебним чарима.

Текст и фотографије: Ивана В.